Za biblioteke nisu otkupljena dela Kapora, Handkea, Radovića

Posle akademika Mira Vuksanovića, koji je otkup izdanja iz 2021. godine nazvao skandaloznim, i izdavačka kuća „Laguna” javnosti se obraća, ističući brojna izdanja koja se neće naći pred čitaocima biblioteka u Srbiji. Podsećamo na sistem otkupa: nadležna komisija Ministarstva kulture bira naslove i stavlja ih na spisak, taj spisak se prosleđuje bibliotekama (neki naslovi su naznačeni kao obavezni za otkup, ostali su dati kao izbor bibliotekarima), koje zatim prave selekciju od onoga što je značajno za njihove fondove.

„Zbog čega su čitaoci ostali uskraćeni za dela najčitanijih svetskih pisaca – Fredrika Bakmana, čije su knjige svake godine najčitanije u sistemu Biblioteke grada Beograda, zatim najuglednije kanadske književnice Margaret Atvud, francuskog akademika Amina Malufa, jednog od najzanimljivijih savremenih španskih pisaca Manuela Vilasa”, pitanja je koja postavljaju u „Laguni”.

„Da li knjige pulicerovaca Džona Čivera i Kolsona Vajtheda nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zašto su izostavljeni romani vrhunske savremene književnosti autora poput Džonatana Litela, Guzelj Jahine, Džumpe Lahiri, Antonija Skuratija i Džona Irvinga? Da li knjige nobelovaca Žozea Saramaga, Marija Vargasa Ljose, Petera Handkea nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zbog čega godinama najčitanija dela srpskih pisaca kao što su Momo Kapor, Đorđe Lebović, Bojan Ljubenović neće stići do čitalaca koji su ih iščekivali? Izgleda da nam ni obrazovanje mladih naraštaja nije važno čim su izostavljena najveća imena srpske književnosti za decu Dušana Radovića, Igora Kolarova, Gradimira Stojkovića”, zamereno je u nastavku ovog saopštenja, uz zaključak:

„Osećamo se obaveznima da sada skrenemo pažnju na sraman otkup knjiga koji je završen posle mnogo problema, kašnjenja, poništavanja rada stručne komisije i vrlo upitnog odabira naslova. Biblioteke su za mnoge jedini dodir sa knjigom i zbog toga je odgovornost onih koji se bave otkupom knjiga velika. Postavlja se pitanje čime je motivisano poništavanje rada stručne komisije. Kako to da biblioteke ne znaju koje knjige su izabrane i ko je birao umesto njih? Da li su prekršene zakonske procedure? Ali posledice za društvo, za izdavače, za čitaoce, mnogo su pogubnije. Koja je svrha biblioteka ako ne da ponudi najkvalitetnije knjige? Šta će motivisati čitaoce da dođu u biblioteku? Nestručna komisija malo poznata javnosti i u najmanju ruku sumnjivi kriterijumi na ovaj način nanose i veliku štetu ugroženoj izdavačkoj delatnosti. Na koji način i do kada pojedine institucije mogu grubo da krše pravila i procedure koje značajno utiču na javni interes? Mnogo je pitanja na koja neko treba da pruži odgovor.”