Сећање на турбофолк

Лето, сезона реприза. Уобичајено понављање играних серија, путописа, снимљених приредаба, ТВ портрета... За гледаоце некад досада и замор, некад освежено првобитно задовољство. Повремено и прилика за размишљање о томе да ли се, шта се и колико променило у међувремену.

Мрежа Б 92 вратила је на екран документарну серију (снимљену 2004) о субкултури деведесетих година прошлог века, о феномену турбофолка, о музичком миксу хард-рока и фолка, „народњака” и „забавњака”, сасвим специфичној звучној комбинацији која је прерасла у доминантну естрадну појаву. Тежиште приче стављено је на иконе реченог покрета, посебно на „велику епоху Лепе Брене”, певачице која је оличавала „дух југословенства”.

Некако са ишчезавањем тог духа повукла се са сцене и Лепа Брена. Она сада најављује повратак, нову плочу, турнеје. Где се то враћа неприкосновена звезда из доба „бившег режима”?

Телевизија Пинк, главнооптужени промотор прокаженог турбофолка – заслужна чак и за увођење у живот новог појма „пинк култура” – не само да је опстала него је и узнапредовала. Проширила је садржај, уозбиљила се, професионализовала. Од „Гранд шоа”, свог парадигматичног бренда, истина, не одустаје. Али то јој је, право говорећи, и једина ексклузивна целина. Певачице и певачи сличног стила, стајлинга и сценског наступа могу се појединачно видети и другде – на РТС-у, на пример. Ни причаонице у којима се трућа и трачари нису више само Пинкова специјалност – и по другим каналима трице и кучине просипају се уз јутарњу или поподневну кафу, у радне колико и у дане викенда.

У погледу ријалити шоу програма такође се трчи мртва трка – ту се за заузимање позиције фаворита срчано бори Б92 , уз „Великог брата” и „Куће снова”.

Слична ситуација је и у погледу хумора. Баналностима Пинкових „Курсаџија” озбиљно конкурише приземност „Наше мале клинике” на Б92. Домаће игране серије увек се високо бодују (и много гледају) – Пинк не само квантитетом него и жанровским особеностима приморава конкуренте да хватају прикључак што уводећи (Б92), што увећавајући (РТС) сопствену продукцију.

Срећа би била да се ово надметање прошири на подручје програма за децу, тренутно најсиромашније и по укупној понуди, али и по укупној ваљаности. Међу телевизијама с националном фреквенцијом једне су за овај домен потпуно незаинтересоване, друге се ослањају само на стару славу, треће се држе само маркетиншко-спонзорских форми и игара. А деца просто вапе за новим, оригиналним, маштовитим, паметним емисијама. Неопходни су им квизови, вести, серије, ТВ магазини рађени по њиховој мери, а не као копија програма за одрасле.

Воле мали да се играју великих, да се ставе у улогу водитеља, глумаца, певача, играча... Али не делује баш здраво кад се иза Пинковог наслова „Кидс њус” редовно ређају за малишане тако „незаобилазне”, тако „важне” информације попут тога који се холивудски пар развео, шта позната манекенка мисли о ретуширању модних фотографија, зашто је славни рокер почео да носи одећу своје жене и тако даље и томе слично.