Светска криза прекројила буџет

Влада Србије предложила је парламенту ребаланс буџета за ову годину који би, према очекивањима, требало да се пред посланицима нађе за који дан. Прекрајањем државне касе предвиђени су укупни буџетски приходи од 1.709,5 милијарди динара што је за 12,7 одсто или 192,7 милијарди више у односу на износ предвиђен оригиналним буџетом за 2022. годину. Расходи су пројектовани на 1.988,6 милијарди динара, док су према ранијем прорачуну требало да буду 1.717 милијарди што значи да је реч о повећању од 271 милијарду. Минус у јавним финансијама износиће око 4,5 одсто БДП-а, док је оригиналним буџетом било предвиђено да буде три процента.

Буџет за 2022. направљен је према претпоставци да ће привредни раст у овој години износити 4,5 одсто. Међутим, Министарство финансија је због очекиваног негативног утицаја растућих геополитичких тензија, енергетске кризе као и повећане глобалне неизвесности пројекцију раста БДП-а за 2022. снизило на три процента. Узимајући у обзир динамику из првих девет месеци и изгледе до краја године, очекује се да ће просечна стопа инфлације у 2022. износити 11,6 одсто. Основни циљ измене буџета за ову годину је, како је наведено, прилагођавање новонасталим негативним глобалним економским токовима, у последњих неколико деценија незабележеном светском енергетском кризом и последично знатно већим растом цена.

„Растућа инфлација има тренутне ефекте на порез на потрошњу, раст ПДВ-а. Истовремено, на повећање наплате прихода утиче и знатно бржи раст дохотка становништва, што је потврђено реалним растом потрошње током прва три квартала 2022. Приходи буџета у овој години су изнад очекиваних, а вишак прихода искоришћен је за набавку енергената и обуздавање раста цена уз минималан утицај на стандард становништва, као и на мере смањења акцизног оптерећења нафтних деривата”, наведено је у образложењу. Додаје се да су изменама Закона о буџету све категорије прихода, осим акциза, повећане навише у односу на претходну пројекцију. У апсолутном износу приходи од ПДВ-а имају највећи раст што је и разумљиво с обзиром на високу инфлацију. Већи су за 92,9 милијарди динара, а процентуално за 13,6 одсто. Један од разлога за овај раст је знатно бржи номинални раст приватне потрошње који се заснива на високом расту зарада, посебно у приватном сектору. Приходи од царина пројектовани су у износу од 79,5 милијарди што је повећање од 16,3 милијарде динара (25,8 одсто) у односу на буџетску пројекцију. Спољнотрговинска размена током протеклог дела 2022. бележи изузетно снажан номинални раст, посебно на страни увоза. У периоду јануар–август раст увоза у динарима био је 38,8 процената од чега се половина може приписати ефекту раста увозних цена.

Приходи од акциза нешто су нижи и требало би да се по том основу слије 336,8 милијарди динара што је за 0,8 милијарди динара мање у односу на буџетску пројекцију. При томе акцизе на деривате нафте смањене су за 9,2 милијарде динара, акцизе на дуванске производе повећане су за пет милијарди док је пројекција прихода од осталих акциза увећана за 3,4 милијарде. Смањење прихода од акциза на нафтне деривате, последица је коришћења законских могућности за привременим смањењем износа акциза. У циљу ограничења раста цена деривата на домаћем тржишту, услед поскупљења нафте на светском тржишту, током године приступило се коришћењу ове мере, и то у распону од 10 до 20 одсто колики је и законски максимум. Бележи се умерен раст потрошње деривата током протеклог дела године, што указује на нижу ценовну еластичност ових производа. Повећање прихода од акциза на дуван последица је боље наплате од иницијално очекиване, током протеклог дела године.

Приходи од пореза на добит су релативно највише повећани у односу на оригиналну пројекцију за 40,9 процената, а у апсолутном износу за 54 милијарде динара. Након уплате пореза на добит по коначном обрачуну за 2021 (крај јуна текуће године), ревидирана је и годишња процена овог пореза. Нето добит привреде у 2021, према објављеним подацима АПР, износила је 945 милијарди динара и већа је за 42 одсто у односу на 2020. годину. За субвенције је планирано 174,76 милијарди динара што је више за 21,68 процената и веће су за 31,13 милијарди динара у односу на износ планиран буџетом за 2022. Већа средства су намењена за подстицаје у пољопривреди, железничком саобраћају, инвестиција у рударском сектору, за енергетски угроженог купца, за поновну употребу и искоришћење отпада, ваучере за коришћење услуга смештаја у угоститељским објектима. Сем тога обезбеђена су знатнија додатна средства за реализацију пројекта мађарско-српске железнице, изградњу деонице Прељина–Пожега, деоница Нови Београд – Сурчин…

За отплату камата планирано је 113,20 милијарди динара што је за три милијарде мање у односу на износ планиран буџетом за 2022. Умањење се највећим делом односи на расходе за отплату страних камата.