О каталозима звезда у антици

У додатку „Политике” „Култура, уметност, наука” у суботу, 29. октобра, објављена је кратка вест под насловом „Пронађен фрагмент најстаријег каталога звезда”. Говори се о каталогу који је саставио славни антички астроном Хипарх, који је живео у другом веку п. н. е. Да ли је он најстарији?

Познато је да су Тимохарис и Аристил око 300. године п. н. е. сачинили свој каталог. Управо поређење које је направио с њиховим каталогом омогућило је Хипарху да открије једну веома важну појаву – прецесију, или предњачење. Због ове појаве је тропска година, или размак између две узастопне пролећне равнодневице, краћа од звездане године за око 20 минута. Звездана година се односи на пун угао који Земља опише крећући се око Сунца. Назив јој долази отуда што су растојања, чак и до најближих звезда, далеко већа од растојања између Земље и Сунца, па нам се због тога чини да су звезде у односу на Земљу непокретне.

Због прецесије Сунце не може увек да се види у истим сазвежђима. Данас ових сазвежђа, познатих под именом зодијачка сазвежђа, има 13, а не 12, као што налазимо у хороскопима; тринаесто сазвежђе је Змијоноша. Према редоследу ових сазвежђа, који потиче од померања Сунца на небу, Змијоноша се налази између Шкорпије и Стрелца.

Објашњење појаве прецесије дао је Исак Њутн. Треба најпре узети у обзир да је Земља тело које се обрће и зато њена спољашња површ није идеална сфера, него је пречник Земљиног екватора или полутара већи од растојања између полова. Даље, због разлике у дејству гравитације, која потиче пре свега од Сунца и Месеца, на овакву фигуру Земље наша планета се понаша као чигра, па се њена оса обртања (линија која пролази кроз полове) и сама обрће и за пун обрт јој је потребно око 25.700 година. Често се уз овако дефинисану прецесију помиње промена нагибног угла између равни полутара и равни Земљине путање око Сунца, која се назива еклиптика, што је један од чинилаца који утиче на промену климе на Земљи (допринос Милутина Миланковића).

На крају, по свој тројици, Тимохарису, Аристилу и Хипарху, добила су имена три кратера на Месецу.

Слободан Нинковић,
доктор астрономије, научни саветник