(Н)и исток, (н)и запад у Битеф театру

Упловили смо у нову, 34 сезону Битеф театра са развијеном црвеном заставом на којој пише: „Подигнимо у вис чела, ми јунаци рада свог.” Дакле, храбро, поносно и ангажовано, кратко „рапортира” Милош Латиновић, први човек Битефа и Битеф театра. Креативни тим, на чијем је челу, само што је успешно реализовао 56. издање Битефа, кренуо је у освајање актуелне сезоне у матичној позоришној кући.

– Битеф тим навикао је на овакав режим рада: из фестивала, кроз сезону, па поново у вртлоге фестивала. Није једноставно, нити лако, уз доста стреса и одрицања, али има једна песма из лепог старог комада с певањем, која дефинише наше опредељење: „Ми летимо у небо и знамо свој пут.” Сезона пред нама је планирана и осмишљена доста раније, имали смо већ две премијере, плесну представу „Животињска фарма”, кореографа Милоша Исаиловића, и „Смрт и девојка” Николе Љуце, а чекамо реализацију још једне, „2084” у режији Патрика Лазића – каже за „Политику” Милош Латиновић и додаје:

– Ове године Битеф је подржао три пројекта из званичне селекције коју је пратио поднаслов „Ми – јунаци рада свог”, а који су имали задатак да одговоре концепту фестивала, а то су представе „ДР Ауслендер”, „Свет без жена” и „Кризе”, које тек треба да добију репертоарски и фестивалски замах. Због тога мислим да је непотребно да на репертоару Битеф театра буде још нека представа с овом тематиком. Поготово у времену када имамо невероватну динамичку промену фокуса актуелности и интересовања. Добар пример динамике доба у којем живимо јесте представа „2084”, која се реферише на концепт фестивала од прошле године. Концепт је интересантан, али мислим да постоје и друге ствари које морамо уметнички коментарисати. Оно што је мени лично интересантно, а видим да је то значајно и колегама са којима сарађујем, јесте овај самоуништавајући колапс Европе и упорно одбијање доминантних земаља уније да прихвати себе као целину. Због тога ће неке од наших представа бити посвећене овој теми: (Н)и исток, (н)и запад.

Међу ауторима који ће у наредном периоду укрстити своју поетику са тимом Битеф театра јесу, како сазнајемо, Снежана Тришић и Ведрана Клепица.

– Реч је о тандему који није до сада радио у Битеф театру, али и низ других сарадника који нису имали простор у нашој кући, а припадају корпусу аутора који су „школовани” у фестивалској академији Битефа. Такође, наредна година биће и година сарадње Битеф театра са позориштима из Македоније, Хрватске, Црне Горе, али и установама које раде у нашој земљи, а нису у престоници. Нећемо занемарити ни ангажовање младих аутора и уметничких сарадника, јер смо потписали уговор о сарадњи са ФДУ на основу којег ће неке од дипломских представа младих колега бити изведене на нашој сцени – најављује Латиновић уз подсећање да ће се Битеф театар у наредном периоду бавити „занемареношћу” колевке европске цивилизације, односно причом о закутку Европе који то никада није био, нити би требало да буде.

– На Балкану смо одувек знали, без обзира и на честе виолентне дане и догађаје, шта значи и шта доноси живот уз људе који су различити од нас. Балкан није дивљина, него колевка три цивилизације. Није на Балкану тема суживот, нити да ли је он могућ, него управо живот у којем се поштује, чак подржава, право другог које не угрожава трећег или петог, у остварењу његових животних принципа. Ако прочитате неку од прича или путописа Григорија Божовића (иначе новинара „Политике”), значајног али нажалост заборављеног српског писца с Косова и Метохије, схватићете да не треба причати о суживоту којег никада није ни било, него о животу с пуним правом за сваког, без обзира на вероисповест или национално опредељење. У Војводини у којој год кући, српској, мађарској, немачкој, словачкој, русинској, јеврејској – затражите лебац, брот, кењер или крух, добићете хлеб, фришак и бео. Знали смо ми овде, у нашем блату, у шврачијем закутку, како је писао Крлежа, како да живимо. Могли смо да их научимо лепом животу, али... Мислим да су ово теме којима треба да се бавимо. „Измишљање Руританије”, књига Весне Голдсворти, послужиће нам као предложак за један од наших одговора Европи која је заборавила где јој је родна кућа – подвлачи Латиновић.

Битеф театар је већ годинама уназад и лидер регионалне сарадње, али труди се да иде и даље.

– Оно што је значајно, наша представа „Могућност забављања код птица” (Никола Исаковић/Тијана Грумић) представљена је на међународном театарском маркету у Јужној Кореји, те очекујем да ускоро добијемо званичне позиве за гостовање у овом делу света – открива Латиновић.