(N)i istok, (n)i zapad u Bitef teatru

Uplovili smo u novu, 34 sezonu Bitef teatra sa razvijenom crvenom zastavom na kojoj piše: „Podignimo u vis čela, mi junaci rada svog.” Dakle, hrabro, ponosno i angažovano, kratko „raportira” Miloš Latinović, prvi čovek Bitefa i Bitef teatra. Kreativni tim, na čijem je čelu, samo što je uspešno realizovao 56. izdanje Bitefa, krenuo je u osvajanje aktuelne sezone u matičnoj pozorišnoj kući.

– Bitef tim navikao je na ovakav režim rada: iz festivala, kroz sezonu, pa ponovo u vrtloge festivala. Nije jednostavno, niti lako, uz dosta stresa i odricanja, ali ima jedna pesma iz lepog starog komada s pevanjem, koja definiše naše opredeljenje: „Mi letimo u nebo i znamo svoj put.” Sezona pred nama je planirana i osmišljena dosta ranije, imali smo već dve premijere, plesnu predstavu „Životinjska farma”, koreografa Miloša Isailovića, i „Smrt i devojka” Nikole Ljuce, a čekamo realizaciju još jedne, „2084” u režiji Patrika Lazića – kaže za „Politiku” Miloš Latinović i dodaje:

– Ove godine Bitef je podržao tri projekta iz zvanične selekcije koju je pratio podnaslov „Mi – junaci rada svog”, a koji su imali zadatak da odgovore konceptu festivala, a to su predstave „DR Auslender”, „Svet bez žena” i „Krize”, koje tek treba da dobiju repertoarski i festivalski zamah. Zbog toga mislim da je nepotrebno da na repertoaru Bitef teatra bude još neka predstava s ovom tematikom. Pogotovo u vremenu kada imamo neverovatnu dinamičku promenu fokusa aktuelnosti i interesovanja. Dobar primer dinamike doba u kojem živimo jeste predstava „2084”, koja se referiše na koncept festivala od prošle godine. Koncept je interesantan, ali mislim da postoje i druge stvari koje moramo umetnički komentarisati. Ono što je meni lično interesantno, a vidim da je to značajno i kolegama sa kojima sarađujem, jeste ovaj samouništavajući kolaps Evrope i uporno odbijanje dominantnih zemalja unije da prihvati sebe kao celinu. Zbog toga će neke od naših predstava biti posvećene ovoj temi: (N)i istok, (n)i zapad.

Među autorima koji će u narednom periodu ukrstiti svoju poetiku sa timom Bitef teatra jesu, kako saznajemo, Snežana Trišić i Vedrana Klepica.

– Reč je o tandemu koji nije do sada radio u Bitef teatru, ali i niz drugih saradnika koji nisu imali prostor u našoj kući, a pripadaju korpusu autora koji su „školovani” u festivalskoj akademiji Bitefa. Takođe, naredna godina biće i godina saradnje Bitef teatra sa pozorištima iz Makedonije, Hrvatske, Crne Gore, ali i ustanovama koje rade u našoj zemlji, a nisu u prestonici. Nećemo zanemariti ni angažovanje mladih autora i umetničkih saradnika, jer smo potpisali ugovor o saradnji sa FDU na osnovu kojeg će neke od diplomskih predstava mladih kolega biti izvedene na našoj sceni – najavljuje Latinović uz podsećanje da će se Bitef teatar u narednom periodu baviti „zanemarenošću” kolevke evropske civilizacije, odnosno pričom o zakutku Evrope koji to nikada nije bio, niti bi trebalo da bude.

– Na Balkanu smo oduvek znali, bez obzira i na česte violentne dane i događaje, šta znači i šta donosi život uz ljude koji su različiti od nas. Balkan nije divljina, nego kolevka tri civilizacije. Nije na Balkanu tema suživot, niti da li je on moguć, nego upravo život u kojem se poštuje, čak podržava, pravo drugog koje ne ugrožava trećeg ili petog, u ostvarenju njegovih životnih principa. Ako pročitate neku od priča ili putopisa Grigorija Božovića (inače novinara „Politike”), značajnog ali nažalost zaboravljenog srpskog pisca s Kosova i Metohije, shvatićete da ne treba pričati o suživotu kojeg nikada nije ni bilo, nego o životu s punim pravom za svakog, bez obzira na veroispovest ili nacionalno opredeljenje. U Vojvodini u kojoj god kući, srpskoj, mađarskoj, nemačkoj, slovačkoj, rusinskoj, jevrejskoj – zatražite lebac, brot, kenjer ili kruh, dobićete hleb, frišak i beo. Znali smo mi ovde, u našem blatu, u švračijem zakutku, kako je pisao Krleža, kako da živimo. Mogli smo da ih naučimo lepom životu, ali... Mislim da su ovo teme kojima treba da se bavimo. „Izmišljanje Ruritanije”, knjiga Vesne Goldsvorti, poslužiće nam kao predložak za jedan od naših odgovora Evropi koja je zaboravila gde joj je rodna kuća – podvlači Latinović.

Bitef teatar je već godinama unazad i lider regionalne saradnje, ali trudi se da ide i dalje.

– Ono što je značajno, naša predstava „Mogućnost zabavljanja kod ptica” (Nikola Isaković/Tijana Grumić) predstavljena je na međunarodnom teatarskom marketu u Južnoj Koreji, te očekujem da uskoro dobijemo zvanične pozive za gostovanje u ovom delu sveta – otkriva Latinović.