По Европи без виза у првој половини 2009.

ИНТЕРВЈУ
– Крајем 2008. године бићемо у ситуацији да можемо потпуно легитимно и засновано да тражимо стављање Србије на белу шенген-листу. Онда, чекамо одлуку Европске уније о томе у наредних неколико месеци. Дакле, наши грађани ће, највероватније, од прве половине 2009. године моћи без виза да путују у земље ЕУ – каже Дражен Маравић, шеф Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству унутрашњих послова Србије.

– Јер до краја ове године имаћемо све потребне законе за безвизни режим – уз закон о пасошу (који је недавно донет), и закон о азилу, странцима и контроли државне границе. У току следеће године Европска комисија помно ће, како истиче Маравић у разговору за "Политику", пратити спровођење тих прописа у пракси, затим, спровођење споразума о визним олакшицама и реадмисији, као и ситуацију у нашој земљи кад је реч о борби против корупције и организованог криминала.

Међутим, иако постоје одређени акти ЕУ којима је прописано који су услови за "бели шенген", ипак су ти услови прилично растегљиви, па је одлука ЕУ о стављању неке земље на ову листу, у крајњој линији, и политичка и једнострана.

Докле се, заправо, стигло са припремом три поменута закона, без којих се не може до безвизног режима?

Закон о азилу биће, највероватније, крајем ове или следеће седмице упућен влади. Закон о контроли државне границе – следеће седмице или за петнаестак дана. Закон о кретању и боравку странаца – на крају месеца. Значи, до краја овог месеца требало би очекивати да ова три закона, сукцесивно, прођу владу и да потом буду упућени скупштини на усвајање.

Које су најзначајније законске новине садржане у припремљеним прописима?

Сада ће бити уређена комплетна материја граничне безбедности и контроле. Србија се сада налази на спољној граници ЕУ, према Румунији, Мађарској и Бугарској. У оној мери у којој ми можемо да гарантујемо европским државама сигурну контролу наших граница, ми смо утолико важнији фактор и имамо легитимно право да захтевамо од ЕУ лакше кретање за наше грађане.

Закон о азилу на демократски и савремен начин пружа уточиште људима који на то имају право по међународним прописима и стандардима. До сада је део поступка спроводио УНХЦР, а након доношења овог закона, све поступке можемо да преузмемо у потпуности.

Има ли закон о странцима икакве везе са недавно потписаним споразумом о визама и реадмисији, према којем је Србија обавезна да прихвати из Европе поред наших грађана са нерегулисаним статусом и грађане трећих земаља, који су на територију ЕУ ушли са српске територије?

Нема директне, али има индиректне везе. Свака држава задржава суверено право да уређује положај својих држављана, ма где се они налазили. Значи, ми не бисмо могли да утичемо на странце, у смислу споразума о реадмисији. Али оно што је потребно и што смо већ почели да радимо јесте да ми закључимо споразум о реадмисији билатерално са тим трећим државама које су извор миграционог таласа према ЕУ и да их врати њима. У току преговора о поменутом споразуму ми смо се изборили да ЕУ у свакој ситуацији када она има закључен споразум о реадмисији са том трећом државом покуша да те грађане врати у ту државу. МУП је већ иницирао, преко МИП-а, да почну преговори о закључивању тих билатералних споразума тамо где ми имамо интерес, а реч је о неколико земаља, рецимо, Турској, Молдавији, Русији, Украјини.

Које све обавезе треба још да испунимо да бисмо дошли до безвизног режима?

Када ЕУ доноси ту једнострану одлуку разматра какво је стање граничне контроле у дотичној земљи, какво је стање илегалних миграција кроз ту земљу, затим каква је генерално ситуација са владавином права и борбом против корупције и организованог криминала, каква је спољнополитичка релација ЕУ ка тој земљи, а има у виду и регионални концепт. Има још закона који су важни за процес европских интеграција. Битно је, рецимо, донети закон о заштити личних података и закон о класификовању поверљивих података да бисмо успоставили оперативну сарадњу са Еурополом, а та сарадња се разматра приликом укидања визног режима.

--------------------------------------------------------------------------

У новембру нове личне карте

Издавање нових личних карата требало би да почне у новембру, сазнајемо од Дражена Маравића, који наглашава да тај посао МУП ради заједно са Заводом за израду новчаница, па је "ствар технике и организације" када ће се тачно почети са њиховим штампањем.

–То ће бити пластифицирани документ, величине кредитне картице, такав да се не може лако фалсификовати, а на којем ће бити уписани стандардни лични подаци и на којем ће се налазити фотографија, али и простор за чип – каже он и додаје да грађанин може да изабере да ли жели да га има или не. Ако документ има чип, све оно што већ пише на личној карти биће садржано и на чипу.

Код путне исправе је то другачије. У многе земље неће моћи да се путује без биометријских података, па и чипа. Тако ће пасош Србије, чије се издавање очекује од марта следеће године, имати чип и имаће податке који су већ исписани на пасошу.

Маравић наводи да ће пасош имати ознаке Републике Србије, као и симбол који означава да је у питању електронски документ да би на граничном прелазу било могуће електронско очитавање. Нови пасош ће бити или црвене или плаве боје.