Колико се разликују „женске” и „мушке” плате

Иако жене чине образованији део популације, зараду већу од 200.000 динара у Србији прима свега 3.128 припадница лепшег пола и чак 31.625 мушкараца, показују најновији подаци Пореске управе Србије. Представници ове институције истичу да су примили 34.753 пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2021. годину, као и да се удео мушкараца у овој статистици не смањује. Напротив, њихов број је већи не само протекле већ и 2020. у односу на претпандемијску 2019. годину.

Да ли се десет пута мањи број жена са високим приходима може објаснити чињеницом да се свега трећина дама налази на месту руководиоца и директора у Србији, о чему сведоче подаци Републичког завода за статистику? Или је жена једноставно мање у високо плаћеним професијама?

„Чињеница је да су жене те које чешће уписују и завршавају факултете, али су истовремено жене те које прихватају било какав посао након завршеног школовања, како би могле да оснују или се посвете породици. Мање су ’пробирљиве’ када је посао у питању и чешће пристају на слабије плаћено радно место, или на пола радног времена, због деце и породичних обавеза. Потом, жене мање напредују у односу на мушкарце – у великом броју фирми и данас се ’подразумева’ да су колеге те које добијају специјализације или стручна усавршавања, која потом подижу зараду. Родитељство у највећем броју случајева жене ’одваја’ од посла и тера их да праве паузу у каријери, а број мушкараца који користе ’породиљско’ одсуство и даље је на нивоу статистичке грешке”, истиче др Зорица Мршевић, научна саветница у Институту друштвених наука и добар познавалац родно сензитивног законодавства.

Наша саговорница примећује да има жена које пробијају „стаклени плафон”, родне стереотипе и постају руководиоци или директори фирме, али то је и даље пут којим припаднице лепшег пола ређе иду.

„Да би жена успела, није довољно само да буде веома вредна, марљива и амбициозна. Она мора да има подршку породице, односно разумевање партнера да се њен посао често не завршава у четири или пет поподне, да рад викендом не представља изузетак, да службена путовања чине саставни део живота и да родитељске и кућне обавезе једноставно морају да се деле. Ретке су жене које имају ту срећу – због тога подаци говоре да се свега трећина жена налази се на месту руководиоца, директора и законодавца. Оне чине већину у слабије плаћеним професијама, као што су здравство, просвета, социјална заштита, државна администрација и личне услуге”, наглашава наша саговорница и скреће пажњу на чињеницу да ниже зараде, заједно са патријархалним устројством бројних породица, утичу на чињеницу да су жене власнице тек четвртине некретнина у Србији, док се на селу свега 13 одсто пољопривредних домаћинстава „води” на жене.

Бројке Републичког завода за статистику објављене у књизи „Жене и мушкарци у Србији 2020” сведоче да свега 971.000 жена и чак 1.333.000 мушкараца има посао, а када је реч о запослености, највећи родни јаз на тржишту рада је забележен у узрасту од 55. до 64. године – подаци говоре да свега 40 одсто жена и чак 61 одсто мушкараца има радну књижицу. Анализе наше националне статистичке установе такође сведоче да јаз у зарадама између жена и мушкараца у Србији износи 8,8 одсто у корист припадника јачег пола, што значи да би жена морала да ради 35 дана више да би зарадила исту годишњу плату као мушкарац са истим карактеристикама на тржишту рада. Парадоксално је да су плате жена ниже чак и у професијама у којима оне чине већинску радну снагу – иако подаци Министарства здравља говоре да од 130.000 запослених у здравству чак 100.000 чине жене, а бројке Министарства рада сведоче да жене чине чак 95 одсто запослених у систему социјалне заштите, цифре сведоче да жене запослене у здравству и социјалној заштити примају 85 одсто плате мушкараца.

Ни ту није крај неједнакостима – подаци говоре да жене чине 75 одсто запослених у просвети, али да су плате учитељица, наставница и професорки чак 13 одсто ниже од плате њихових колега. И даме запослене у државној администрацији добијају свега 84 одсто плате мушких колега, жене у трговини имају 13 одсто мање плате у односу на мушкарце, зараде жена у прерађивачкој индустрији су десет одсто ниже у односу на мушкарце, а чак су и уметнице плаћене седам одсто мање него уметници. Очекивано, највећи јаз у зарадама је у финансијском и сектору осигурања, у коме жене имају чак 21 одсто ниже плате у односу на своје колеге. И када оду у пензију жене се налазе у неповољнијем положају, јер су њихове старосне и инвалидске пензије мање од мушких. Изузетак од овог правила чине кориснице породичних пензија, које добијају примања свог покојног супруга.