Руска пловидба ивицом светова

Чија је реч јача: Винсента Магвења, портпарола председника Јужноафричке Републике Сирила Рамапозе, или Џордина Хил-Луиса, опозиционог градоначелника луке Кејптаун? Исход тог дуела, у следећих неколико дана показаће, између осталог, докле у овом тренутку може Светским морем да доплови мега јахта „Норд” руског милијардера Алексеја Мордашова, након што је безбрижно испловила из Хонгконгшке луке.

Пловидба Индијским океаном, тог 142 метра дугог брода, вредног око пола милијарде америчких долара, са два хелипеда, шест палуба, базенима и 20 кабина за госте, привлачи озбиљну пажњу Запада. Један од најбогатијих Руса, Мордашов је са супругом Марином и двојицом синова Кирилом и Никитом – након почетка специјалне војне операције Москве у Украјини, под санкцијама САД и ЕУ, али не и УН. Како је од марта у Европи почела пленидба руских јахти од Хамбурга до Сардиније, Мордашов (и други руски богатуни) почели су да дижу сидра својих луксузних јахти ка безбеднијим сидриштима.

Рим је у случају мање јахте Мордашова зване „Леди М” (дугачке 45 метара, капацитета 12 гостију), ипак био бржи од тајкуна. У италијанској луци Империја, присвојили су пловило. Образложење је било лаконско: Мордашов је пребогати Рус, близак шефу Кремља Владимиру Путину, који је покренуо „илегални рат” против Украјине. Са „Нордом” ствари су биле другачије, будући да је крајем зиме био усидрен најпре на Малдивима, а потом на Сејшелима. Одатле је брод Мордашова који „Њујорк тајмс” описује као „ратни брод замаскиран у јахту” испловио пут луке Владивосток.

Студено време на крајњем североистоку Русије, не прија баш броду чије дневно одржавање кошта, према западним проценама, између сто и двеста хиљада долара. Из Владивостока, „Норд” је потом испловио пут Јужног кинеског мора, баш као и неколико година раније „Академик Черски”, специјализовани брод за подводно постављање цеви гасовода, заустављеног „Северног тока 2”.

Пловидбе два руска брода: „Черског” и „Норда” данас би могла да има својеврсну геополитичку симболику. Наиме, „Черски” је под пратњом два руска ратна брода успео током пловидбе 2019-2020. године, да често мењајући најаву даљег правца кретања, као и име следећег лучког одредишта, преплови 22.000 километара и стигне до луке Каљининград на Балтику, и одатле до немачке луке Мукран. Исход поморског путешествија „Норда”, једног од још покретних симбола приватног богатства у Русији, далеко је од извесног.

За почетак, „Норд” је у Хонгконгу, на запрепашћење и отворено незадовољство Стејт департмента, дочекан са отвореним одобравањем. Чим је „Норд” спустио сидро у Хонгконгу, званични Вашингтон затражио је од локалних власти Хонгконга да га заплене. У противном, упозорили су, Хонгконг би ризиковао сопствену репутацију, глобалног финансијског центра.

„Могућа употреба Хонгконга као сигурног прибежишта, индивидуама које избегавају санкције доводи у питање транспарентност пословног окружења. Репутација Хонгконга као финансијског центра зависи од придржавања међународних закона и стандарда”, навео је Стејт департмент у саопштењу.

Шеф управе Хонгконга Џон Ли (иначе, такође под санкцијама САД због гушења протеста у том граду 2020), према сопственим речима, насмејао се када је чуо ове сигнале из Вашингтона.

„Не можемо да урадимо ништа што нема правну основу. Поштоваћемо УН санкције, то је наш систем и наше (схватање) владавине права”, додао је Ли. „Норд” се потом данима љуљушкао у центру залива Хонгконг, бирајући да се не укотви у специјализованом делу тамошње луке, намењеном опслуживању приватних бродова тих димензија. Приљежни посматрачи и приватне агенције за сателитско праћење интересантног бродовља на Светском мору, регистровали су око 20. октобра да снабдевачки бродови са цистернама за гориво прилазе „Норду”, који је убрзо потом испловио. „Норд” се упутио у Кејптаун, објавила је затим агенција Марин трафикер.

Након тога, званична Преторија и градске власти Кејптауна, дигли су се на ноге. Примити или не примити „Норд” за Преторију, није постојало дилеме.

„Јужноафричка Република нема никакву правну обавезу да се придржава санкција које су увеле САД и ЕУ. Обавезе Јужноафричке Републике односе се само на санкције које уведу Уједињене нације, чији смо ми оснивачки члан”, истакао је портпарол председника ЈАР Сирила Рамапозе.

У луци Кејптаун, где „Норд”, према најавама са стране, треба да пристигне ових дана, о сидрењу „руске тајкунске јахте” имају сасвим другачије мишљење.

Градоначелник Кејптауна Хил-Луис одмах је истакао да не жели да јахти Мордашова буде дозвољен улазак у јужноафричке воде и њено пристајање у било коју тамошњу луку. „Званично сам затражио од министра за међународне односе ЈАР Наледи Пандора да блокира долазак јахте Мордашова. Реч је о помагачу Путиновог илегалног рата у Украјини. Упловљавање ’Норда’ у наше воде, представљало би међународну бламажу за земљу Рта добре наде”, навео је Хил-Луис.

Куда плови „Норд” и докле у данашњим надгорњавањима Запада против Русије, може да стигне тај велики брод, биће вероватно јасније ових дана. Упућени тврде да Мордашов – који је ЕУ тужио суду због подвргавању санкција, није на „Норду”, већ да је из Хонгконга одлетео за Москву.