Европска правда за бензинце и дизелаше

Зар да матори Срби возе аутомобиле на батерије? То су радили, али као деца. Одавно сам бацио те играчке, од оног тренутка када сам с оцем први пут отишао на бензинску пумпу. Ништа не мирише тако лепо као мирис бензина у зору!

Звук мотора који рже, као дивљи неоседлани коњ, када притиснеш папучицу гаса и осетиш како мотор од 150 коњских снага вуче напред, као бесно крдо које јури на зеленим пропланцима, јесте слика из младости мушкараца који полако нестају. Наслутио је то велики Клинт Иствуд у свом класику који је режирао и у ком игра главну улогу. Филм „Гран Торино”, назван по истоименом „фордовом” моделу из 1972. године са свега 300 коњских снага, као наследник прве генерације овог модела који је прославио луде трке у Насцару, описује свет на самрти. Амин, нека неко јави када је парастос. Бојим се да ће гробље бити без нарикача.

Иствуд игра расисту Волта Ковалског, коме је недавно умрла жена, а деца и унуци отишли су својим путем, те старац мрзи како себе самог, тако и цео свет. Све, осим свог „форда”, који га подсећа на доба када је био мушкарац и пушио „марлборо”. Једног дана ухвати клинца, азијског емигранта, који покушава да му украде кола. Упознаје га и временом се зближава са његовом породицом и мржња постепено нестаје. На крају, он, са 78 година, среди банду која малтретира његове нове пријатеље.

Кроз филм се осећа присуство безименог револвераша, архетипског јунака из шпагети вестерна Серђа Леонеа, кога је овековечио управо Иствуд. Револвераш нема скрупула, суров је, нико не зна одакле долази нити куда ће отићи. Иако је ловац на уцене, златници га не занимају, као што не мари ни за жене које се лепе за њега и машу му, док нестаје у прерији. Тhe end! Сада, када је монументално стар и изборан, Иствуд седла свог „форда”, али му деца, чије је деде таманио напалмом у Вијетнаму, враћају веру у живот.

Можете ли га замислити као еколошког активисту који вози аутић на батерије? Вероватно би се Клинт Иствуд упуцао при самој помисли на то. Није ли, уосталом, постао познат као Прљави Инспектор Хари. Презирао је здрав живот, желео је да умре млад. Данас има 92 године и неколико Оскара за најбољи филм и режију.

Писао сам како ће свет отићи дођавола од када је терор политичке коректности забранио филм „Прохујало са вихором” због расизма и неке цртаће у којима су главни јунаци проглашени за манијаке. Мишу Џерију следи неколико доживотних робија јер је кињио мачора Тома. Одјавну шпицу данашњег света гледаћемо када ретуширају Хемфрија Богарта и ишчупају му обрве, потом га нашминкају и уместо томпуса у уста му ставе лилихип. Где је виски? Хемфри га је оставио. Пије сок од зове. На реду је, дакле, еколошка коректност.

Ипак, није све изгубљено. Европска унија постигла је коначни договор о закону којим се забрањује продаја нових бензинских и дизел аутомобила од 2035. Но, чини се да Европа у том погледу није јединствена. Након што је челник фирме „Бе-Ем-Ве” напао ЕУ да ће новим законом људима легално одузимати аутомобиле стигла је реакција европског повереника за унутарња тржишта Тијерија Бретона. Он упозорава да би ЕУ могла успорити план укидања мотора с унутрашњим сагоревањем.

„У потпуности се слажем с амбицијом преласка на електрична возила, али треба бити реалан. У том процесу биће уништено око 600.000 радних места, а да би произвели све те електричне аутомобиле, до 2030. године треба 15 пута више литијума, четири пута више кобалта и графита, те три пута више никла”, констатовао је бриселски чиновник.

Драган Стојановић

Мислите да ће свемоћни „Бе-Ем-Ве” дозволити да било која европска влада одузима њихове машине од власника? Ако треба, скинуће сваку владу, па и своју. Тако су аутомобили подсетили на растућу моћ еколошких покрета који опчињавају свет. Какав свет такви и чувари животне средине! Где греше глобални хигијеничари? Нека поново прочитају Бретона. Да би возили кола на струју, морају да се отварају силни рудници. Дакле, узалуд чистунци бацају остатке хране на слике великих уметника по светским музејима. Преферирају кечап. Планирају да Мона Лизи нацртају бркове.

Зато је слика данашњих еколошких активиста клиничка. Да бисмо возили нечујне аутомобиле на батерије који не емитују штетне гасове, морамо копати литијум и остала чудеса до средишта земље. Дакле, да бисмо удисали чист ваздух, уместо да гурнемо ауспух у уста, морамо поприлично затровати земљу, воду и опет – ваздух. Или се руда копа пинцетом? Немци немају тај проблем. Копају литијум у најлепшим пределима Рајне, иако су Зелени коалициони партнер у Шолцовој влади. Вучићу, где ти је била памет када си се одрекао литијума? Подлегао је притиску еколога. Шта је морао да зна?

Модерни хигијеничари су наследници пропалих шездесетосмаша. Левичар или еколог са ексклузивним идејама увек прибегава насиљу, јер, како је то говорио друг Лењин, људе каткада треба немилосрдно лупати по глави, за њихово сопствено добро. Многи од њих су зато и скренули ка тероризму, кроз немачку групу Бадер–Мајнхов или италијанске Црвене бригаде. Јошка Фишер био је један од познатијих. Радио је на монтажној траци „Опела”. Једном приликом, у акцији је пуцао у полицајца. Прича се да му је БНД закуцала на врата. Али, не да га ухапси, већ да му да пословну понуду коју није могао да одбије. Требало је преобратити црвене револуционаре у друштвено пожељну групацију, која ће временом постати коалициони тас сваке владе. Уместо да иду трагом Лењина, почели су да дувају у маслачке. Тако су створени зелени. Али, њихов револуционарни ексклузивитет и ентузијазам није могао да се сломи, тако да су превазишли сва очекивања њихових твораца из БНД-а. Постали су најмилитантнија немачка странка. Питајте у кога се куну момци из Бундесвера задужени за буџет и ко је то осетио по глави 1999. године, када је Јошка постао шеф дипломатије, процветавши у милосрдног анђела.

Гле чуда, није им сметао осиромашени уранијум којим су нас засипали. Када су гађали „Рафинерију”, „Петрохемију” и „Азотару” у Панчеву, активирајући страшан облак отрова, ваљда су мислили да је то хипербарична комора за Србе. Револуционари су увек веровали у терапијску лековитост експлозива, без обзира да ли су га бацали на немачке полицајце или на туђе ливаде, зграде, жене и децу.

Откуд имају такав значај? Одговор је једноставан: преузеле су их готово све владе, као спасоносно решење за маскирање екстремизма и интервенционизма својих естаблишмената. И Енглези су створили своје пионире. Зову се „Just stop oil”. Ипак су, морам да признам, преузели понешто од чувеног терористе Карлоса. То је бизарни смисао за насиље и маркетинг. Али, док је Карлос Шакал био ходајући билборд тероризма и серијски убица махер, који је правио дилове са свим тајним службама света, екологисти који данас бацају супу или парадајз на Ван Гога, показују како је револуција која тече појела сву децу. Постали су гротеска својих идеолошких предака.

Отуда ми је сваки апологета електричних аутомобила и климатских промена унапред сумњив. Тај би одмах укинуо трке Формуле 1. Зато су многи у праву када тврде да је погибија Ајртона Сене на стази у Имоли 1. маја 1994. године, био почетак краја. Побеђивао је увек по киши, на писти где се мешају бензин, моторно уље и крв. И глечери су плакали за њим. И до данас не престају. Тако су настале климатске промене!

Пробајте тако другови екологисти и сви ће вам поверовати. Нарочито када отворе прозоре ноћу у Београду. Када удахнете, помислите да сте усред ливнице ИМТ-а. Која, узгред, одавно не постоји.