Крче шибље, дижу сојенице

На левојобали Саве од Остружничког моста два километра узводно у последње време ниче све више сојеница на земљишту које су „Србијашуме” далесуграђанима на коришћење. Иако је подела плацева, величине једног ара окончана у пролеће 2007. године, Београђани се још распитују да ли могу добити земљиште поред реке, на шта вероватно утиче и цена надокнаде за коришћење од око 50 евра годишње.

Како је објаснио Новобеограђанин који се претходне недеље распитивао да ли на том потесу још има слободних плацева, на њима не постоје прикључци за воду и струју, али суграђани увелико крче шибље и подижу импровизоване кућице.

– Главно место где се распитујемо да ли је неко можда вољан да, уз надокнаду, уступи земљиште је кафана „Код Чеде”. Оставио сам им бројеве телефона да ми јаве, ако неко одустане од коришћења плаца. Ту се шушка да су плацеви издати на 99 година и да свако ко нађе неискрчени простор може да га уреди за себе.Чуо сам да заинтересовани дају по 2.000 евра за ар. Постоји деоница са плацевима који нису подељени, па их држим на оку. Чуо сам да је ту мрестилиште, али никад се не зна да ли ће и те парцеле да поделе. Не знам ни по ком принципу су досад додељивали земљиште, ваљда га је добијао онај ко је први чуо за акцију „Србијашума”. Већина плацева припада Сурчинцима, многи зидају објекте, не постављају привремене – објаснио је суграђанин.

Зоран Ђукановић, шеф управе шумског газдинства Земуна, које припада „Србијашумама”, каже да нема говора о уступању плацева на 99 година, већ да са свим корисницима потписују уговоре на годину дана. Истиче да је све земљиште подељено и једини начин да га добију суграђани који чекају јесте да неко одустане од плаца који му је додељен.

– Недавно је преминуо један од закупаца плацева, па га је добио следећи кандидат са списка. Уговоре са свима потписујемо искључиво на годину дана и то не значи да ће наредних година бити продужени. Акцију смо покренули у октобру 2006. године јер желимо да изведемо Београђане на реке. Земљиште им је дато да на њему проведу викенд, не да тамо живе. Према планској документацији законски имамо право на то јер се тамошње земљиште не води као шумско, већ ливадско, а проценили смо да је ово најкомерцијалнији начин његовог коришћења. Доста суграђана се интересовало за ову акцију, а то и данас чине. Стигло нам је око 500 захтева, а поделили смо 187 плацева, по реду како се ко пријављивао – истакао је Ђукановић.

Било је, како каже, и случајева да су се за закуп плацева пријављивали и отац и син, зато су у шумском газдинству проверили све пријаве, јер не желе да неко остане без земљишта, а да чланови исте породице добију више парцела. Толеришу, како каже, ако закупци саграде привремене објекте, али не одобравају градњу зиданих здања.

– Привремени власници парцела морају негде да се склоне ако падне киша, па и направе понеку сојеницу. Међутим има оних који зидају, мада не знам колико им се исплати, јер је подручје поплављено око три месеца годишње. Не знам да ли неко доводи струју и воду до плаца, ми немамо прикључке за то. Свакодневно обилазимо те парцеле и остављамо упозорења закупцима који почињу да граде зидане објекте. Углавном налетимо на неимаре, који говоре да само раде оно за шта их газде плаћају – објаснио је Ђукановић.

Земунско шумско газдинство на исти начин поделило је плацеве и у Јакову иПрогару где су, како кажу, још осамдесетих никла и три зидана објекта.

– Немамо срца да их срушимо, убеђујемо се са власницима који зидају да то не чине – објаснио је Ђукановић.