Листа „Сложно за Буњевце” убедљиво предњачи

Суботица – Избори за националне савете три мањине које имају седиште у Суботици су, за разлику о пре четири године, изазвали су већу излазност.

Др Сузана Кујуџић Остојић, која је предводила листу „Сложно за Буњевце”, у ноћи након избора је на конференцији за новинаре навела да је просечна излазност на бирачким местима била око 45 одсто, док је на претходним изборима била 19 одсто.

Иначе, на изборима за Национални савет буњевачке националне мањине биле су три листе. Највише гласова је добила листа „Сложно за Буњевце – др Сузана Кујунџић Остојић”, која ће у новом сазиву савета имати 15 од 19 места. Три места је добила листа „Буњевци за Суботицу и своја права – Тамара Бабић”, а једно место „Буњевци Сомбор – сви у једном колу”. Честитајући на успеху листи „Сложно за Буњевце”, Тамара Бабић у свом саопштењу и каже да иако су очекивали више гласова, задовољни су чињеницом да је излазност највећа од како су избори за Буњевачки национални савет. Вељко Војнић, други на листи „Сложно за Буњевце”, већ је најавио да ће др Сузана Кујунџић Остојић остати на месту председнице Буњевачког националног савета јер јој припада заслуга за велики део онога што је учињено у протекле четири године.

Кујунџић Остојић је истакла да су на изборима имали подршку 11 буњевачких организација, да се током кампање понашали коректно и нису лоше говорили ни о коме, али и да су пажљиво давали обећања јер за четири године поново треба изаћи пред бираче.

Иштван Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара, странке која је подржавала листу „Мађарска слога” током сумирања резултата избора није помињао цифре, али је рекао да је листа као једина на изборима добила више гласова, него што је прошли пут дато укупно гласова када се за избор у савет надметало више листа. Током ноћи на свој фејсбук налог поставио реченицу у којој изражава „40 хиљада пута хвала за подршку”, што се повезује са бројем гласова које је добила „Мађарска слога”. Како је Пастор рекао, није било изненађење да ће „Мађарска слога” имати свих 35 места у Националном савету мађарске националне мањине, јер је једина и изашла на изборе. Уосталом, једини противник на овим изборима могао јој је бити замор бирача који су ове године излазили већ на изборе за парламент и председника Србије, а двојни држављани и на опште изборе у Мађарској.

Пастор је оценио да велика излазност говори о томе да је мађарској заједници стало до националних савета. „Није случајно што мислимо да је Србија по том питању узор јер постоји законски утемељено уређено питање односа већина и мањине, где држава мањини препушта организацију најважнијих питања везаних за очување идентитета у области образовања, културе, информисања и службене употребе језика. Према његовим речима, одлука о формирању националних савета показује да је била ваљана и није мртво слово на папиру, већ утиче на нашу свакодневицу.

Најавио је да ће убрзо бити конституисан нови сазив националног савета са жељом а формирају млади, ефикасан и мотивисан тим. Досадашњем председнику Јене Хајналу, који се овога пута није кандидовао за савет, Пастор је захвалио на раду у протеклих осам година.

Хрватско национално вијеће се од почетка избора за националне савете бира на електорској скупштини. На изборима је постојала јединствена листа „Хрвати и даље заједно” а базирана на платформи Демократског савеза Хрвата у Војводини. Од 83 електора, њих 80 је дало глас овој листи те на месту председнице националног већа остаје Јасна Војнић. У задацима за наредни период навела је и да им предстоји „умрежавање са представницима власти Републике Србије. Као што смо успоставили добар односа са представницима власти Републике Хрватске, исто то се мора прелити на нашу домицилну државу. Политичке прилике које су се сада отвориле за Хрвате, у Србији сигурно ће томе допринети”, рекла је Војнићева.