Судбина једног народа

Сматрам да је писмо Митра Радоњића под насловом „Још о Буњевцима”, објављено 3. јануара у рубрици Међу нама, веома корисно и да садржи значајне податке. Некада сам обилазио антикварнице књига и поседујем „Земљопис за трећи и четврти разред српских народних школа – по најновијим и најбољим изворима” (Панчево, 1875, накладом књижаре браће Јовановић). У овом земљопису има мноштво података из тог времена, па и о Буњевцима, на пример: „Угарска држава у којој ми живимо састоји се из земаља круне Угарске, а то су ове: 1. Краљевина Угарска 2. Ердељ 3. Угарско приморје (Река) и 4. Краљевина Хрватска и Славонија са војеном Крајином.”

Наводи се да је Бачка жупанија једна од већих жупанија, чији су кључни градови: Нови Сад, Сомбор, Суботица, Баја, Бездан, Сента, Српски Бечеј и Тител.

„Становника у Бачкој жупанији има 610.000. По народности има у Бачкој Маџара, Србаља, Буњеваца и Шокаца, Немаца, Словака и Русина. По вери има Православних, Римљана, Лутерана, Калвина и Израиљћана... Римљани стоје под управом калачког арцибискупа, а унијати под крижевачким владиком... Сомбор има 24.000 становника, од којих су половина православне вере, а и остали су понајвише Срби римокатоличке вере, који се овде Буњевцима зову. (…) Суботица са 56.000 становника међу којима има 46.000 Буњеваца, 3.000 Срба и 7.000 Маџара...”

У Земљопису се наводи да је тада Београд имао 36.000 становника, Шабац 5.000, Крагујевац 4.000, Скадар 20.000, Призрен 18.000, а „у Краљевини Саксонији су знатна места: Дражђани (Дрезда) на реци Лаби, Липско (Leipzig), Будишин у Лужици...”

„Некад било, сад се помињало...” Или, што рече један старогрчки филозоф: „Све тече, све се мења”, а судбина једног народа често зависи од интелектуалних и моралних особина његових вођа.

Проф. др Бранислав Николић,
Нови Београд