Joш о Буњевцима

У рубрици Међу нама господин Миомир Гарашанин, на крају писма под насловом „Буњевци, ускоци и хајдуци”, објављеног 9. децембра, наводи да је „Касније тај хришћански народ за време аустријске царице Марије Терезије у потпуности прихватио римокатоличанство због заштите и егзистенције породица али је сачувао назив – Буњевци”.

Појединци споре да су Буњевци били православци, али Аустрија као католичка царевина вршила је велики притисак на католичење православаца. За превођење у католичанство већег броја људи царство је богато награђивало. То се види из молбе мајора Марка – Матије Марковића, Буњевца из Сомбора – који од Марије Терезије тражи „Обећане две коморске пустаре (300 хектара) као награду за заслуге према царском двору и као стубу католичанства у Потиској војној граници ради превођења Буњеваца у католичанство”. О томе постоји доказ у Коморском архиву у Бечу (Зборник Матице српске за историју. Св. 46, Нови Сад, 1992, стр. 7–11, 21–22, 28, 38–41, 44) из којег се јасно види да су Буњевци били православци.

Буњевци спадају у западну зону српске језикословне области и по писању Франца Миклошича (F. Miklosich „Verglichende Gramatik der slavichen Sprache”, 1875), који у свом делу даље наводи да у Бачкој нема хрватских насеобина, већ само у западним жупанијама Угарске или, другим речима, да Буњевци у Бачкој нису Хрвати, па их, сагласно с Вуком Караџићем, сматра Србима.

Митар Радоњић,
Нови Сад