Афлатоксин поново прети произвођачима хране

Дуготрајне суше као и највише забележене просечне летње температуре ове године знатно утичу на принос и квалитет усева широм Европе.

Како је објавила компанија „Алтек” у својим првим резултатима о квалитету европских усева и ризику од микотоксина, резултати би могли да буду забрињавајући.

– Будући да је европска жетва пшенице и јечма ове године завршила раније, наша лабораторија у Ирској тестира узорке који пристижу сваке недеље. До сада испитани узорци ове две културе у просеку садрже 3,6 микотоксина док су два или више откривена у 97 одсто њих – наводи се у саопштењу, а преноси „Агроклуб”.

Према ранијим подацима, род пшенице у Француској смањио се за 20 одсто, док је жетва кукуруза била најлошија у последње три деценије. Италијански произвођачи кукуруза не могу да се опораве од овогодишње суше, највеће у последњих 70 година. Како кажу из ове компаније, наставља се и опсежније тестирање сламе у Данској јер ризик у вези са овом врстом сточне хране постаје све израженији.

Према резултатима анализа, око 55 одсто сматра се узорцима већег ризика. У овој компанији су рекли да имају и прелиминарне показатеље о квалитету кукуруза из југоисточне Европе. Наводи се да први резултати указују да је контаминација афлатоксином забрињавајућа, вероватно због дугих сушних раздобља. За сада је, напомињу, пет узорака кукуруза прикупљених у овој регији премашило граничне вредности из европске регулативе о афлатоксину Б-1 за сточну храну.

Да ли и у Србији постоји бојазан од појаве веће концентрације афлатоксина код кукуруза? Осим мањих приноса који је евидентан, домаћи стручњаци напомињу да је ова година година инсеката и болести трулежи клипа, пре свега микотоксина које стварају гљиве из рода фузаријума и аспергилус. Подсећају да је аспергилус опасан зато што ствара афлатоксине о којима смо причали од 2012. па надаље. Тада је, подсетимо, било проблема са млеком у Србији у коме су пронађене веће концентрације афлатоксина од дозвољених.

– Где год инсект или град оштети клип, ту ће се населити фитопатогене гљиве које ће почети да праве ршум. Мислим да је ова година она која фаворизује појаву афлатоксина – изјавио је недавно за „Политику” експерт за кукуруз др Горан Бекавац, са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

– Афлатоксини су опасни зато што су они потврђено канцерогени материјали. Уколико се налазе у већој количини у зрну кукуруза то може да буде озбиљан проблем – нагласио је он.

Према препоруци стручњака, клипови који имају сивкасто-жуто-зелену навлаку морају да буду одвојени од здравих. Складишта треба да буду очишћена и дезинфикована на почетку жетве. Наш саговорник упозорава да је ово обавезно и ако тога нема да можемо бити у проблему. Сматра да домаћи сточари све ово већ имају у виду и да су припремили додатке за оброке који треба да вежу микотоксине за себе и тиме их учине мање опасним за домаће животиње, посебно за музне краве али и за млеко које ће стићи до потрошача.

– Око овога не треба правити панику, на свакој озбиљној фарми око тога се јако води рачуна. Произвођачи треба да користе све оно што је наука потврдила до сада. Искуство из 2012. године било је веома болно и мислим да смо тада научили лекцију и да се произвођачи сада врло озбиљно носе с овим проблемом – каже др Горан Бекавац.