Научимо лекцију о поплочавању тротоара

У чланку „Будимпешта под стакленим звоном”, објављеном недавно у Културном додатку „Политике”, аутор Бранко Анђић пише о тротоарима мађарског главног града: „Нашетао сам се недавно уздуж и попреко Будимпештом и ниједном, ниједном (!), нисам наишао на рупу у асфалту... Будимпешта је поплочана чврсто углављеним каменим плочама од којих се ниједна, баш ниједна не клати”. Из ових реченица, у којима се понавља реч „ниједна”, зрачи тужно питање: А зашто и наш Београд не може да добије исто тако раван коловоз и стабилне тротоаре?

Прво поплочавање београдских тротоара каменим плочама било је у Кнез Михаиловој улици за време градоначелника Александра Бакочевића. Затим су следила многа друга, од којих се у последње време могу споменути поплочавање парка – порте Храма Светог Саве, као и преуређење неколико улица у правцу Зоо-врт – Рузвелтова улица. Убрзо након завршетка ових радова уследиле су жалбе због великог броја нестабилних плоча које су својим клаћењем ометале и угрожавале безбедност хода.

Посебна прича је реконструкција Трга републике, где су комплетни радови обављени с плочицама постављеним на наличје, да би се по завршетку послова, након уочене грешке, приступило вађењу и обртању плоча на лице.

Сада нам предстоји поновно поплочавање околине споменика Вуку Караџићу, док се тај споменик налази на рестаурацији. Не би ваљало да се ово поплочавање поново повери истим нашим неимарима који из године у годину понављају грешке. Позовимо у помоћ оне који су доказали да те послове умеју квалитетно да ураде. Обратимо се, на пример, оним најближим – мађарским мајсторима, који би не само обавили посао, него и научили своје београдске колеге како то треба радити. Сетимо се да су Пупинов мост преко Дунава направили Кинези, док обилазницу око Београда и ауто-путеве по Србији граде концерни из Азербејџана и других азијских држава. Није срамота позвати помоћ за струку која код нас није добро развијена. Најлепши пример иностране помоћи било је постављање мозаика на зидовима Храма Светог Саве, који су предивно урадили руски уметници и стручњаци.

Драган Станковић,
Београд