Naučimo lekciju o popločavanju trotoara

U članku „Budimpešta pod staklenim zvonom”, objavljenom nedavno u Kulturnom dodatku „Politike”, autor Branko Anđić piše o trotoarima mađarskog glavnog grada: „Našetao sam se nedavno uzduž i popreko Budimpeštom i nijednom, nijednom (!), nisam naišao na rupu u asfaltu... Budimpešta je popločana čvrsto uglavljenim kamenim pločama od kojih se nijedna, baš nijedna ne klati”. Iz ovih rečenica, u kojima se ponavlja reč „nijedna”, zrači tužno pitanje: A zašto i naš Beograd ne može da dobije isto tako ravan kolovoz i stabilne trotoare?

Prvo popločavanje beogradskih trotoara kamenim pločama bilo je u Knez Mihailovoj ulici za vreme gradonačelnika Aleksandra Bakočevića. Zatim su sledila mnoga druga, od kojih se u poslednje vreme mogu spomenuti popločavanje parka – porte Hrama Svetog Save, kao i preuređenje nekoliko ulica u pravcu Zoo-vrt – Ruzveltova ulica. Ubrzo nakon završetka ovih radova usledile su žalbe zbog velikog broja nestabilnih ploča koje su svojim klaćenjem ometale i ugrožavale bezbednost hoda.

Posebna priča je rekonstrukcija Trga republike, gde su kompletni radovi obavljeni s pločicama postavljenim na naličje, da bi se po završetku poslova, nakon uočene greške, pristupilo vađenju i obrtanju ploča na lice.

Sada nam predstoji ponovno popločavanje okoline spomenika Vuku Karadžiću, dok se taj spomenik nalazi na restauraciji. Ne bi valjalo da se ovo popločavanje ponovo poveri istim našim neimarima koji iz godine u godinu ponavljaju greške. Pozovimo u pomoć one koji su dokazali da te poslove umeju kvalitetno da urade. Obratimo se, na primer, onim najbližim – mađarskim majstorima, koji bi ne samo obavili posao, nego i naučili svoje beogradske kolege kako to treba raditi. Setimo se da su Pupinov most preko Dunava napravili Kinezi, dok obilaznicu oko Beograda i auto-puteve po Srbiji grade koncerni iz Azerbejdžana i drugih azijskih država. Nije sramota pozvati pomoć za struku koja kod nas nije dobro razvijena. Najlepši primer inostrane pomoći bilo je postavljanje mozaika na zidovima Hrama Svetog Save, koji su predivno uradili ruski umetnici i stručnjaci.

Dragan Stanković,
Beograd