„Фабелманови” и у Каирској опери

Каиро – Блискоисточном премијером новог филма Стивена Спилберга „Фабелманови” у Каирској опери, тик уз обалу Нила, свечано је пре неко вече почео међународни 44. Каиро фестивал на којем се за „Златну пирамиду” такмичи 14 филмова, чије вредности оцењује жири на челу са јапанском редитељком Наоми Кавасе.

На самом почетку председник фестивала, славни египатски глумац Хусеин Фахми уручио је „Златну пирамиду” за животно дело култном мађарском редитељу Бели Тару, исто одличје намењено је и легендарној египатској глумици Леблеби, која је достигла славу још седамдесетих година прошлог века, а награда која носи назив „Фатен Хамама” биће уручена редитељу Камли Абу Зекрију. Фахми, који је на председничкој функцији од 44. издања каже: „Ово је година амбиција и изазова и од самог почетка себи и свом тиму поставио сам питање куда идемо одавде, од ове тачке и како фестивал може да направи нове кораке у светлу уметничке сцене којом доминира баук рата који је променио глобални економски пејзаж и директно утицао на нас локално. Отуда и основни концепт нашег курса филм као мост између култура. Рат и политика раздвајају, али уметност ипак лечи ране настале сукобом и на крају постаје језик са писмом који припада свима...”

И Каиро фестивал, са статусом јединог фестивала А категорије у овом делу света, на сопственој је кожи осетио притисак економске кризе, али није одустао ни од броја филмова (97 из 52 земље света), ни од броја гостију који их представљају, нити од своје публике која је овде традиционално присутна у огромном броју. Пажња је подједнако усмерена и на међународне програме и на програме арапских филмова, од којих многи овде имају своју светску премијеру. Наравно, највећу пажњу увек привлаче такмичарски филмови (чак пет премијера), а међу њима су према избору уметничког директора Ендруа Мохсена, између осталих и: „Брана” либанског аутора Алија Шерија (копродукција са Србијом), „Хлеб и со” Пољака Дамјана Куцура, „Астронаут” Француза Николаса Жироа, „19Б” Египћанина Ахмада Абдале, „Острво опроштаја” Тунижанина Риде Бехија, „Преекспонирано” македонске редитељке Елеоноре Венинове (такође копродукција са Србијом), „Визија лептира” Украјинца Максима Наконечног и „Алам” палестинског дебитанта Фираса Хурија.

Уочљиво је да главним такмичарским програмом доминирају европски филмови (чак девет) од којих ће два имати овде светску премијеру. Европске продукције и копродукције заступљене су и у паралелним такмичарским селекцијама попут „Хоризонта арапског филма” или „Недеља критике”, што је реалност опстанка кинематографија ван доминантне америчке струје. Европских копродукција има и међу филмовима главног програма изван конкуренције. Ту су, рецимо, и берлински победник „Алкарас” шпанске ауторке Карле Симон, „Блиско” у Кану награђеног Белгијанца Лукаса Донта, „Е.О.” пољског ветерана Јиржија Сколимовског, „Носталгија” италијанског редитеља Марија Мартонеа, „Магнетна резонанца” Румуна Кристијана Мунђијуа, а сви они биће ускоро приказани и на 28. Фестивалу ауторског филма у Београду.

Што се индустријског дела 44. Каиро фестивала тиче, и на том плану се сваке године виде помаци. Ове године одржава се пето издање Дана индустрије, који садржи и мајсторске радионице, панел дискусије, али и презентацију 15 филмских пројеката у различитим фазама развоја из 10 земаља региона Блиског истока и Северне Африке. Многи од ових пројеката имаће шансу да баш овде у Каиру током фестивала пронађу продуцентске и копродуцентске партнере...