Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

O украсима народног говора

(Новица Коцић)

Обрадовао ме текст Бошка Ломовића „Украси народног говора”, штампан 12. новембра у „Политикином” Културном додатку. Као светлост прозора што светли на брду, у селу Трешњевици, у ноћи и јавља ми да нисам сам. Издвојена реченица „Смисао објављивања ових бисера народног говора је у томе да се још ко, сада и убудуће, прихвати истог посла како би се сачували од заборава” казује о уредничком слуху за оно што чини наш идентитет. То је Језик. Језик је живо биће. Памћење.

У тексту „Врт звани језик” („Политика”, 29. септембар 2010.) писах:

„Језик је чудо – казује списатељ зналац језика, оруђа пишчевог, блаженопочивши Добрило Ненадић, дне 2. 4. 2010. док седимо испред каване бр. 1 у Ариљу. Фасциниран је, вели, музиком српском језика док чита, и често се враћа Пастернаковој Заштитној повељи. Преписао сам је, рече, у свеску, слово по слово. О како те гипке речи безобалног песничког језика звуче у мајсторском преводу Николе Николића...”

Вук Стефановић Караџић је поручивао: „Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, умножавамо и украшавамо, дотле живи народ, може се међусобно споразумјевати, не прелива се у други, не пропада...”

Мени драг писац, пријатељ блаженопочивши Данило Николић, који пише на старински начин, изузетно модерно, опомињуће казује:

„Сведоци смо несхватљиве најезде скраћеница и страних назива. То је интелектуална окупација, гушење националног духа. Грозим се од те наше лакоће у примању туђег и тобоже, новог. То, и много шта друго, сваки час ме враћа Његошевом стиху: „Заробио себе у туђина”.

Текст „Украси народног говорa” je позив да се вратимо овим украсима. У њима је душа рода и тла. Говоре универзалним језиком живота и времена. Код многих народа су исти или слични. Сажимају животно искуство у неколико речи. Може се рећи да су бројни књиге речи.

Зашто су остали по страни, зашто их нема у лектири, на телевизији? Има ли одговора, или је одговор данашњи осиромашени језик, без душе? Преплављен страним речима које домаће гуше и гутају. Они који скупљају, записују и о свом руху трукују књиге својеврсне ризнице духа су по страни. Они су у ономе што су скупили и на свет издали.

У Ариљу је један од тих посленика књижевник Петар Вучићевић (1946) из Брекова код Трешњевице. Још као дечак почео је да записује, као зрео човек штампао је књигу „украса српског језика” под називом „Виђело српског језика”. Каква књига? За читање, прелиставање, подсећање. Књига за свакога. Каже једна изрека: Свако има некога кога нема. Виђело, да се видимо, прозборимо, не заборавимо.

Изрезах текст „Украси народног говора”, ставих у фасциклу с натписом „Важно”.

Мирослав Тодоровић

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Znacenje reci je njihov doprinos znacenju iskaza u kome se upotrebljavaju. Reci nisu jezicki entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti. To su samo iskazi odnosno izrazena MISAO. Ko ima jasnu misao moci ce lako da je izrazi. Problem nije u recima nego misljenju.
nikola andric
Nasa narodna poezija je vrhunac srpske umetnosti prenosene usmeno od pokoljenja na pokoljenja. Nepozanti autori su bili nepismeni. Gete je ucio srpski kako bi mogao da je cita u originalu. Elite koje su pisale zakone proglasile su svoje dijalekte u ''visoki nemacki'', ''pristojan holandski'' te ''knjizevni srpski''. Cak se raspravljalo o ''vlasnistvu jezika'' gramatickom preradom IMENA u prisvojne PRIDEVE pa se ''srpski'' tumaci kao ''srpsko vlasnistvo''. I to u zemlji seljaka na Bakanu.
сивошевић
одличан (5)
Kирило
Моментално је у моди реч хаб коју сигурно више од 50% Срба не разуме. Али, англицизми се као рак шире српским језиком. Ту не помаже ни писање ћирилицом.
Marija
Bolje "trenutno", a ne "momentalno". Ako se već zalažete za jezičku čistotu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.