Драгана Ћорић нови покрајински омбудсман

Нови Сад – Драгана Ћорић, доктор правних наука из Новог Сада, изабрана је у Скупштини Војводине за новог покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. Доцент је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, а последњих година ангажована је на разним друштвеним пољима око родитељства, едукације и безбедности деце, или њиховом лечењу када оно у Србији не може бити успешно.

До промене је дошло пошто њеном претходнику, проф. др Зорану Павловићу истиче мандат 24. новембра. За избор новог, неопходна је двотрећинска већина у Скупштини Војводине (81 од 120), а предлог о Драгани Ћорић добио је глас 98 посланика. Шесторо из опозиције било је против, а према објашњењу посланика радикала, разлог томе није био персонално решење, већ то што не верују у партијску независност и сврсисходност ове институције. Како још тврде, реч „омбудсман“ није по Уставу Србије.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман, како иначе гласи пун назив, не може бити члан политичке организације. Међутим, било је и таквих случајева. Анико Мушкиња је била у ДС-у када је изабрана, а како наводи посланик Јакшић, и претходни заштитник Павловић, као и сада Ћорић, блиски су режиму.

„Додуше, пре љубави са СНС-ом, Драгана Ћорић је била у Г17 плус“, напоменуо је посланик који је на крају добио прекор скупштинског председника Иштвана Пастора.

Ћорићева је након гласања положила заклетву пред посланицима и напустила скупштину. Посланицима је предлог о новом заштитнику стигао од скупштинског одбора за организацију управе и локалну самоуправу, што је један од два начина предлагања, с обзиром на то да предлог може да упути и 30 посланика.

Драгана Ћорић рођена је 1976. у Лесковцу, а од 1986. живи у Новом Саду. У Карловачкој гимназији је завршила смер савремених језика (1995), а основне студије на Правном факултету у Новом Саду (2000), где каријеру гради од 2001. године.

Завршила је специјалистичке студије „Компаративни студиј Средње Европе“ (2002) и мастер студије „Немачко и право ЕУ“ (2003) на немачком језику, у сарадњи правних факултета из Новог Сада и Минстера (2003). Магистарски рад „Време и право“ (2006) и докторат „Принцип стечених права и ретроактивно дејство закона“ (2011) одбранила је на Правном факултету у Нишу.

Аутор је више од 120 научних и стручних радова објављених у земљи и иностранству. Говори енглески, немачки, италијански и руски језик, и разуме шпански, наводи се у биографији. Учесник је бројних домаћих и међународних стручних, научних и других конференција и трибина, а по позиву је учествовала у јавним расправама поводом доношења широког дијапазона закона.

Део Алексиног закона, против вршњачког насиља, који је писала са групом студената тада прве године Правног факултета у Новом Саду, имплементиран је у важећи Закон о основама система образовања и васпитања. Учествовала је у изради више законских пројеката, самостално или у радним групама, а многи њени коментари са јавних расправа ушли су у текстове важећих закона.

Члан је у неколико стручних и научних удружења. Одлукама владе Војводине, председница је УО Студентског културног центра и члан УП Фонда за избегла и прогнана лица АПВ.

Међу више награда које је добила је Октобарска награда Новог Сада (2014) за подизање свести о безбедности деце и младих, чији новчани део је поделила Геронтолошком центру, породици убијеног жандарма и Буџетском фонду за лечење деце у иностранству.

У богатој биографији наводи на латинском језику: „Поштено живети, другог не вређати, сваком своје дати“.