Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Сећаш ли се Фиренце, Пикси

Лице голмана Бразила Алисона видело се само током интонирања химни. Режисер преноса касније се није превише бавио његовим ликом. Репрезентација Србије ниједном није шутнула лопту на гол. Тај Алисон иначе брани за Ливерпул и дао је један гол у Премијер лиги, а има и једну асистенцију. Срећом да и он није играо у нападу „кариока”.

А могао је. Зато и вреди 72,5 милиона евра. Мало подсећање: Железара Смедерево са 98 имовинских целина продата је кинеској компанији „Хестил” за 46 милиона евра, уз обавезу да додатно инвестира 300 милиона.

„Орлови” нису дали шансу Алисону да покаже како брани, па је мирно могао да прошета до нашег шеснаестерца или да евентуално сврати негде на пиће. Безалкохолно, наравно.

Наши су зато све време разигравали сопственог голмана Вању Милинковића Савића враћајући му лопту и толико су га загрејали да је момак који брани за Торино сјајно чувао нашу мрежу и захваљујући њему, а онда, да будемо поштени и кажемо хвала стативи и пречки, изгубили смо свега са 2:0. Семафор нам је био више него наклоњен.

Постоје три теорије о томе како је требало играти против Бразила. Прва је била да не изађемо уопште на терен, јер немамо никакве шансе. Тако би изгубили службеним резултатом 3:0 и одморни сачекали утакмице са Камеруном и Швајцарском.

Друга теорија је баш онаква какве се држао Драган Стојковић Пикси. Играње са једним шпицем и покушај наше добро познате досадне игре са тезом да је бод против Бразила велики као „Кула на води”, или као кућа, у којој је Александру Митровићу унапред одређена судбина. Митрогол се осећао усамљен у нападу као Робинзон Крусо, али српски, коме никада неће доћи у посету никакав Петко.

Само Пикси зна, иако није ортопед, у каквом стању су мишићи и зглобови Митровића, Влаховића и Костића, а како је после утакмице рекао да би у Србији избила револуција да их којим случајем није повео у Катар, онда доњи екстремитети тројице сјајних играча нису баш у најбољем стању. Али, ако је већ тако, зашто утакмицу није започео Лука Јовић, који је показао да се враћа у форму и да је више него употребљив, а да се у другом полувремену убаце заједно Митрогол и Влахогол, који би самом својом појавом, одвукли бразилски средњи ред и одбрану уназад. Овако је одбрана Бразила добила неочекивани слободан дан.

Пиксија треба разумети, иако се, како је одмицало прво полувреме, гол Бразила осећао у ваздуху. Могао је да падне у тридесетом, четрдесетом или било ком минуту. Не Пикси, него гол. Било је извесно да ће тај гол доћи, а онда и следећи маестралног шпица Ришарлизона. Тај, други, био је комбинација гимнастике, кунг-фуа и филозофије.

И коначно, трећа теорија је да је Пикси требало да постави игру коју смо гледали последње две године и због које и даље верујемо да су „орлови” састављени од чврстог материјала, без обзира на стање њихових крхких мишића и зглобова. Овај тим не уме да игра калкулантски, и без обзира на то што је Бразил, једноставно, Бразил, требало га је напасти са два шпица. Противници ове тезе сматрају да би нас ови са Копакабане тек тада напунили, али и овако су могли, да Вања није бранио савршено, уз два најекспониранија одбрамбена играча – стативу и пречку. Нажалост, никада нећемо сазнати шта би се тада десило, да ли смо блеф или прави тим, а могли смо то само да наслутимо када је у игру ушао Влаховић и игра се померила ка голу Бразила. Једноставно, одмах је почело нешто да се дешава и Бразилци су се повукли. Кратко је трајало.

Филозофија игре Драгана Стојковића Пиксија је једноставно, офанзивна. Тако је играо, примао би лопту повијен, као да размишља о животу на „јужној прузи”, одакле је потекао, а затим би се исправио када би примио лопту и тајном првог корака, то јест природно урођеним талентом и стартношћу, чинио не само естетску, него фудбалску трансформацију, која га је учинила светском легендом. Тако је постављао тимове које је тренирао, с таквом стратегијом смо и отпутовали у Катар, а његово самопоуздање се прелило на играче, потом и на публику, а како казује наше обичајно право које се преноси с колена на колено, без обзира на најновији попис становништва, сваки, од драстично смањеног броја Срба, генијалан је фудбалски стратег. Управо га читате. Расправљао сам о овоме са мени сличнима. Све сам Пикси до Пиксија. Фудбалска школа наиве је пресудила да је Пикси требао да умре мушки! Боље и тако него да стартујемо меланхолично, без дрскости, енергије и безобразлука, као да смо играли против богова. Додуше, према једном од њих нисмо били такви: убисмо Бога у Нејмару. Од 11 фаулова, ако сам се забројао не замерите, осам смо направили над њим. После се чуде зашто се онолико котрља.

Пикси ће се свакако сетити 1990. године, када му је Ивица Осим предао улогу главног играча репрезентације Југославије на Светском првенству у Италији. Осим што тада није калкулисао, добар знак из данашњег угла је да смо на старту изгубили од Западних Немаца, али она Аргентина коју смо могли да добијемо у четвртфиналу у Фиренци – имали смо је на тацни – јача је од овог Бразила. Имали су Дијега Арманда Марадону. Шта смо урадили? У другом полувремену смо их притисли са играчем мање, „гаучоси” готово да су једва прешли центар, Дејо Савићевић се испромашивао, а онда смо изгубили несрећно, на пенале. Голман Томислав Ивковић је бар зарадио 100 долара. Кладио се с Марадоном да ће му одбранити гол. Није их потрошио.

А како је тада почело? Западна Немачка нас је уништила у првој утакмици у групи са 4:1. Заправо је то учинио Лотар Матеус. Ивица Осим није пао у бедак, већ смо прошли групу и застали на прагу историје. Западна Немачка се, са титулом шампиона света (једва су победили Аргентину, коју смо ми натерали да игра бункер), неколико месеци касније, ујединила са Источном Немачком. Југославија се распала.

Ивица Осим, звани Швабо, пред смрт је дао интервју у ком је рекао да се Југа не би растурила у крви да смо освојили Светско првенство. И додао је да има право да сања. Био је то његов сан. Леп сан. После катастрофе са Западном Немачком, наши су играли као да је првенство тек почело. Ни Осим ни Пикси нису се понашали зихерашки, а Стојковић је играо као да му је свака утакмица последња. Знао је да нема шта да изгуби, па је одлучио да победи.

Пикси то сигурно није заборавио. Нико га не тера да прихвати план две Немачке за Косово, нити је онда, у предвечерје пада Берлинског зида, ико на стадионима размишљао о томе да је Светско првенство у фудбалу увод у геополитички земљотрес који је уследио.

Ко зна како ће овај луди свет изгледати после Катара, али на зеленој трави, омеђеној аут-линијама, за нашу репрезентацију ништа није изгубљено. Тек почиње. Пикси ће свакако на играчима применити психолошки принцип „Алцхајмер”. Зар смо играли с Бразилом? Нисмо.

Да ли је Тадић заборавио да дели лопте и дрибла? Није. Да ли је Сергеј Милинковић Савић залутао у свет фудбала, уместо да је отворио фризерски салон? Наравно да није. Да ли Митровић, Влаховић и Костић могу да ходају? Највероватније. Треба победити Камерун и Швајцарску. Момци, сада треба да дате гол више, са таквом филозофијом сте дошли у Катар. Главу горе, почните да играте фудбал. А када се глава подигне, почиње да се мисли!

Против Бразила сте је држали погнуто, превише сте им се клањали!

Сећаш ли се Фиренце, Пикси?

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevo
Urnebesno tacno. Nas je najteze definisati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.