Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BALKANSKI EVERGRIN

Sećaš li se Firence, Piksi

Lice golmana Brazila Alisona videlo se samo tokom intoniranja himni. Režiser prenosa kasnije se nije previše bavio njegovim likom. Reprezentacija Srbije nijednom nije šutnula loptu na gol. Taj Alison inače brani za Liverpul i dao je jedan gol u Premijer ligi, a ima i jednu asistenciju. Srećom da i on nije igrao u napadu „karioka”.

A mogao je. Zato i vredi 72,5 miliona evra. Malo podsećanje: Železara Smederevo sa 98 imovinskih celina prodata je kineskoj kompaniji „Hestil” za 46 miliona evra, uz obavezu da dodatno investira 300 miliona.

„Orlovi” nisu dali šansu Alisonu da pokaže kako brani, pa je mirno mogao da prošeta do našeg šesnaesterca ili da eventualno svrati negde na piće. Bezalkoholno, naravno.

Naši su zato sve vreme razigravali sopstvenog golmana Vanju Milinkovića Savića vraćajući mu loptu i toliko su ga zagrejali da je momak koji brani za Torino sjajno čuvao našu mrežu i zahvaljujući njemu, a onda, da budemo pošteni i kažemo hvala stativi i prečki, izgubili smo svega sa 2:0. Semafor nam je bio više nego naklonjen.

Postoje tri teorije o tome kako je trebalo igrati protiv Brazila. Prva je bila da ne izađemo uopšte na teren, jer nemamo nikakve šanse. Tako bi izgubili službenim rezultatom 3:0 i odmorni sačekali utakmice sa Kamerunom i Švajcarskom.

Druga teorija je baš onakva kakve se držao Dragan Stojković Piksi. Igranje sa jednim špicem i pokušaj naše dobro poznate dosadne igre sa tezom da je bod protiv Brazila veliki kao „Kula na vodi”, ili kao kuća, u kojoj je Aleksandru Mitroviću unapred određena sudbina. Mitrogol se osećao usamljen u napadu kao Robinzon Kruso, ali srpski, kome nikada neće doći u posetu nikakav Petko.

Samo Piksi zna, iako nije ortoped, u kakvom stanju su mišići i zglobovi Mitrovića, Vlahovića i Kostića, a kako je posle utakmice rekao da bi u Srbiji izbila revolucija da ih kojim slučajem nije poveo u Katar, onda donji ekstremiteti trojice sjajnih igrača nisu baš u najboljem stanju. Ali, ako je već tako, zašto utakmicu nije započeo Luka Jović, koji je pokazao da se vraća u formu i da je više nego upotrebljiv, a da se u drugom poluvremenu ubace zajedno Mitrogol i Vlahogol, koji bi samom svojom pojavom, odvukli brazilski srednji red i odbranu unazad. Ovako je odbrana Brazila dobila neočekivani slobodan dan.

Piksija treba razumeti, iako se, kako je odmicalo prvo poluvreme, gol Brazila osećao u vazduhu. Mogao je da padne u tridesetom, četrdesetom ili bilo kom minutu. Ne Piksi, nego gol. Bilo je izvesno da će taj gol doći, a onda i sledeći maestralnog špica Rišarlizona. Taj, drugi, bio je kombinacija gimnastike, kung-fua i filozofije.

I konačno, treća teorija je da je Piksi trebalo da postavi igru koju smo gledali poslednje dve godine i zbog koje i dalje verujemo da su „orlovi” sastavljeni od čvrstog materijala, bez obzira na stanje njihovih krhkih mišića i zglobova. Ovaj tim ne ume da igra kalkulantski, i bez obzira na to što je Brazil, jednostavno, Brazil, trebalo ga je napasti sa dva špica. Protivnici ove teze smatraju da bi nas ovi sa Kopakabane tek tada napunili, ali i ovako su mogli, da Vanja nije branio savršeno, uz dva najeksponiranija odbrambena igrača – stativu i prečku. Nažalost, nikada nećemo saznati šta bi se tada desilo, da li smo blef ili pravi tim, a mogli smo to samo da naslutimo kada je u igru ušao Vlahović i igra se pomerila ka golu Brazila. Jednostavno, odmah je počelo nešto da se dešava i Brazilci su se povukli. Kratko je trajalo.

Filozofija igre Dragana Stojkovića Piksija je jednostavno, ofanzivna. Tako je igrao, primao bi loptu povijen, kao da razmišlja o životu na „južnoj pruzi”, odakle je potekao, a zatim bi se ispravio kada bi primio loptu i tajnom prvog koraka, to jest prirodno urođenim talentom i startnošću, činio ne samo estetsku, nego fudbalsku transformaciju, koja ga je učinila svetskom legendom. Tako je postavljao timove koje je trenirao, s takvom strategijom smo i otputovali u Katar, a njegovo samopouzdanje se prelilo na igrače, potom i na publiku, a kako kazuje naše običajno pravo koje se prenosi s kolena na koleno, bez obzira na najnoviji popis stanovništva, svaki, od drastično smanjenog broja Srba, genijalan je fudbalski strateg. Upravo ga čitate. Raspravljao sam o ovome sa meni sličnima. Sve sam Piksi do Piksija. Fudbalska škola naive je presudila da je Piksi trebao da umre muški! Bolje i tako nego da startujemo melanholično, bez drskosti, energije i bezobrazluka, kao da smo igrali protiv bogova. Doduše, prema jednom od njih nismo bili takvi: ubismo Boga u Nejmaru. Od 11 faulova, ako sam se zabrojao ne zamerite, osam smo napravili nad njim. Posle se čude zašto se onoliko kotrlja.

Piksi će se svakako setiti 1990. godine, kada mu je Ivica Osim predao ulogu glavnog igrača reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Italiji. Osim što tada nije kalkulisao, dobar znak iz današnjeg ugla je da smo na startu izgubili od Zapadnih Nemaca, ali ona Argentina koju smo mogli da dobijemo u četvrtfinalu u Firenci – imali smo je na tacni – jača je od ovog Brazila. Imali su Dijega Armanda Maradonu. Šta smo uradili? U drugom poluvremenu smo ih pritisli sa igračem manje, „gaučosi” gotovo da su jedva prešli centar, Dejo Savićević se ispromašivao, a onda smo izgubili nesrećno, na penale. Golman Tomislav Ivković je bar zaradio 100 dolara. Kladio se s Maradonom da će mu odbraniti gol. Nije ih potrošio.

A kako je tada počelo? Zapadna Nemačka nas je uništila u prvoj utakmici u grupi sa 4:1. Zapravo je to učinio Lotar Mateus. Ivica Osim nije pao u bedak, već smo prošli grupu i zastali na pragu istorije. Zapadna Nemačka se, sa titulom šampiona sveta (jedva su pobedili Argentinu, koju smo mi naterali da igra bunker), nekoliko meseci kasnije, ujedinila sa Istočnom Nemačkom. Jugoslavija se raspala.

Ivica Osim, zvani Švabo, pred smrt je dao intervju u kom je rekao da se Juga ne bi rasturila u krvi da smo osvojili Svetsko prvenstvo. I dodao je da ima pravo da sanja. Bio je to njegov san. Lep san. Posle katastrofe sa Zapadnom Nemačkom, naši su igrali kao da je prvenstvo tek počelo. Ni Osim ni Piksi nisu se ponašali ziheraški, a Stojković je igrao kao da mu je svaka utakmica poslednja. Znao je da nema šta da izgubi, pa je odlučio da pobedi.

Piksi to sigurno nije zaboravio. Niko ga ne tera da prihvati plan dve Nemačke za Kosovo, niti je onda, u predvečerje pada Berlinskog zida, iko na stadionima razmišljao o tome da je Svetsko prvenstvo u fudbalu uvod u geopolitički zemljotres koji je usledio.

Ko zna kako će ovaj ludi svet izgledati posle Katara, ali na zelenoj travi, omeđenoj aut-linijama, za našu reprezentaciju ništa nije izgubljeno. Tek počinje. Piksi će svakako na igračima primeniti psihološki princip „Alchajmer”. Zar smo igrali s Brazilom? Nismo.

Da li je Tadić zaboravio da deli lopte i dribla? Nije. Da li je Sergej Milinković Savić zalutao u svet fudbala, umesto da je otvorio frizerski salon? Naravno da nije. Da li Mitrović, Vlahović i Kostić mogu da hodaju? Najverovatnije. Treba pobediti Kamerun i Švajcarsku. Momci, sada treba da date gol više, sa takvom filozofijom ste došli u Katar. Glavu gore, počnite da igrate fudbal. A kada se glava podigne, počinje da se misli!

Protiv Brazila ste je držali pognuto, previše ste im se klanjali!

Sećaš li se Firence, Piksi?

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevo
Urnebesno tacno. Nas je najteze definisati.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.