Прописи се не примењују

Нећу много рећи о случају који се ових дана десио наставници у Трстенику. Само неколико реченица, мада бих могао и роман о школи, родитељима, наставницима, министарству и ученицима написати, пошто сам радни век провео у гимназији као професор, уз то петнаест година као директор.

Дигла се велика прашина. И поводом многих негативних случајева у друштву, кад се десе, дешава се исто. Да их не набрајам. Зашто тек тада? Одговор је једноставан: прописи и закони или не постоје или нису добри, или се не примењују, или не прате друштвена збивања. Све се зна ко је крив за то што се десило и дешава. Списак је подугачак. Бојим се само да несрећна наставница не испадне крива. По обичају, почеће да јој прекопавају биографију од забавишта па надаље, не би ли нашли оправдање за оне који су то учинили. Тако се то ради код нас.

Љубомир Шуљагић,
професор  пензији