Време поезије није прошло

Ваљево – Ваљевска гимназија је, већ по традицији, 29. новембра прославила рођендан академика Матије Бећковића, свог некадашњег ђака. Уз богат програм зачињен поезијом и музиком, који су приредили ученици и професори Ваљевске гимназије са својим гостима из Карловачке, Филолошке и Четрнаесте београдске гимназије, велики песник је ове године на свој рођендан обишао и локацију у Карађорђевој, главној ваљевској улици, место где је на некадашњем корзоу, између поште и суда, постављена спомен-табла у знак сећања на његов први сусрет са својом великом љубави, Вером Павладољском.

– Били смо на месту где сам ја 9. децембра у шест сати 1956. године срео Веру Павладољску. Не верујем да има неки град у коме се постављају спомен-плоче музи једног песника... Она је становала у Карађорђевој број 79. Није ни слутила да ће на неколико корака одатле бити то што је данас ту било. Она је само збирно име за све девојке које су пролазиле тим корзоом и за све љубави које су биле и које су сада и које ће бити – рекао је Матија тим поводом.

И додао да је тог дана у Ваљевској гимназији, на свој 83. рођендан, гледао безброј младића и девојака који воле поезију и читају своје песме, и то баш у време када се говори да је време поезије прошло. У Ваљеву није прошло и наступ тих младих људи, по песниковим речима, јесте „велики деманти целе те приче коју сваког дана слушамо са свих екрана”.

Није Матија пропустио да подсети да је прошло сто година од рођења Душка Радовића, са којим је заједно славио рођендане, тако да су на тај дан, 29. новембра, „на неки начин били и вршњаци и близанци”.

– Душан Радовић је био мој пријатељ и није ни сањао да ће његова стогодишњица бити један велики културни празник и да ће се показати да је то само прва стогодишњица коју славимо. Он се послужио модерним медијима и то је било оружје које је служило памети и лепоти и његовим схватањима поезије, која треба људе да усрећује и обрадује, а да се некако та средства избаве из руку просташтва и неписмености и да некако писменост и памет преузму та оружја у своје руке. Да је данас жив и да је доживео време компјутерско и дигитално, он би сигурно био један од најславнијих светских ботова и јутјубера – у свом стилу је поручио Матија Бећковић.