Колико има континената

Уједињене нације су 15. новембра објавиле да је наша планета добила осмомилијардитог становника – девојчицу Винис Мабансаг, рођену тог дана у Манили, престоници Филипина. У вези с тим, сигурно је занимљив и податак о броју становника на појединим континентима, њиховој величини, али и о томе колико, у ствари, на свету има континената.

Раније се у школи учило а и у уџбеницима географије писало да на Земљи има пет континената – Европа, Азија, Африка, Америка и Аустралија – с тим што је овај последњи називан још и пети континент. Слично овом изразу, данас се прилично усталио термин седми континент, којим се означава Антарктик, велико, вечитим снегом и ледом прекривено тло на крајњем југу наше планете. Али, иако је ово копно по површини веће и од Европе и од Аустралије, има мишљења да Антарктик не би могао да се сматра континентом, јер на њему нема сталних насеља и становништва, изузев неколико научноистраживачких станица с невеликим бројем научника разних профила.

Оваква дилема, међутим, није постојала кад су од некадашњег јединственог америчког континента формирана два посебна – Северна и Јужна Америка. Оне се међусобно разликују не само по величини, већ и по клими, флори и фауни, као и по становништву. Северноамерички континент насељавају углавном досељеници из англосаксонских земаља, па је и доминантни језик енглески, а у Јужној А мерици живе претежно потомци некадашњих освајача и колонизатора с Пиринејског полуострва и доминантни језик је шпански, изузев у Бразилу, где се говори португалски. Најзад, Северна Америка се налази на северној Земљиној полулопти, док је Јужна највећим делом на јужној хемисфери. Кад је реч о ова два континента има извесне дилеме око географског третмана Средње Америке и Кариба, али се на мапама ово подручје најчешће приказује као саставни део Северне Америке.

Исто тако, недоумице се јављају и око термина Океаније, како су се некада називала многобројна острва између Аустралије и југоисточне Азије. Временом се на том подручју формирало више независних државица, попут Фиџија, Палауа, Науруа, Кирибата и других, од којих су неке и чланице Уједињених нација. Сада се, неретко, те острвске државице с Папуом Новом Гвинејом, Новим Зеландом и аустралијским копном називају заједничким именом, с континенталним призвуком – Океанија.

Без обзира на поменуте дилеме и недоумице, данас је устаљено мишљење да на Земљи постоји ових седам континената: Азија (површине 44.501.000 километара квадратних, са 4,728 милијарди становника), Африка (30.213.000 километара квадратних, 1,421 милијарду становника), Северна Америка (24.213.000 километара квадратних, 602 милиона становника), Јужна Америка (17.861.000 километара квадратних, 439 милиона становника), Антарктик (13.293.000 километара квадратних, ненастањен), Европа (10.299.000 километара квадратних, 747 милиона становника), Океанија (Аустралија) (8.541.000 километара квадратних, 43 милиона становника).

Успут и податак да је површина планете Земље 510.951.000 километара квадратних, мора и океани прекривају 362.030.000, док на копно има површину од 148.921.000 квадратних километара.

Света Јокић,
Београд