Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико има континената

Раније се у школи учило да на Земљи има пет континената (Pixabay)

Уједињене нације су 15. новембра објавиле да је наша планета добила осмомилијардитог становника – девојчицу Винис Мабансаг, рођену тог дана у Манили, престоници Филипина. У вези с тим, сигурно је занимљив и податак о броју становника на појединим континентима, њиховој величини, али и о томе колико, у ствари, на свету има континената.

Раније се у школи учило а и у уџбеницима географије писало да на Земљи има пет континената – Европа, Азија, Африка, Америка и Аустралија – с тим што је овај последњи називан још и пети континент. Слично овом изразу, данас се прилично усталио термин седми континент, којим се означава Антарктик, велико, вечитим снегом и ледом прекривено тло на крајњем југу наше планете. Али, иако је ово копно по површини веће и од Европе и од Аустралије, има мишљења да Антарктик не би могао да се сматра континентом, јер на њему нема сталних насеља и становништва, изузев неколико научноистраживачких станица с невеликим бројем научника разних профила.

Оваква дилема, међутим, није постојала кад су од некадашњег јединственог америчког континента формирана два посебна – Северна и Јужна Америка. Оне се међусобно разликују не само по величини, већ и по клими, флори и фауни, као и по становништву. Северноамерички континент насељавају углавном досељеници из англосаксонских земаља, па је и доминантни језик енглески, а у Јужној А мерици живе претежно потомци некадашњих освајача и колонизатора с Пиринејског полуострва и доминантни језик је шпански, изузев у Бразилу, где се говори португалски. Најзад, Северна Америка се налази на северној Земљиној полулопти, док је Јужна највећим делом на јужној хемисфери. Кад је реч о ова два континента има извесне дилеме око географског третмана Средње Америке и Кариба, али се на мапама ово подручје најчешће приказује као саставни део Северне Америке.

Исто тако, недоумице се јављају и око термина Океаније, како су се некада називала многобројна острва између Аустралије и југоисточне Азије. Временом се на том подручју формирало више независних државица, попут Фиџија, Палауа, Науруа, Кирибата и других, од којих су неке и чланице Уједињених нација. Сада се, неретко, те острвске државице с Папуом Новом Гвинејом, Новим Зеландом и аустралијским копном називају заједничким именом, с континенталним призвуком – Океанија.

Без обзира на поменуте дилеме и недоумице, данас је устаљено мишљење да на Земљи постоји ових седам континената: Азија (површине 44.501.000 километара квадратних, са 4,728 милијарди становника), Африка (30.213.000 километара квадратних, 1,421 милијарду становника), Северна Америка (24.213.000 километара квадратних, 602 милиона становника), Јужна Америка (17.861.000 километара квадратних, 439 милиона становника), Антарктик (13.293.000 километара квадратних, ненастањен), Европа (10.299.000 километара квадратних, 747 милиона становника), Океанија (Аустралија) (8.541.000 километара квадратних, 43 милиона становника).

Успут и податак да је површина планете Земље 510.951.000 километара квадратних, мора и океани прекривају 362.030.000, док на копно има површину од 148.921.000 квадратних километара.

Света Јокић,
Београд

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Zaboravili ste Atlantidu.
Киза
Антарктик је огромна копнена маса (појединачно већи од Европе или Аустралије и нешто мањи од Ј. Америке), прекривена "вечним ледом", преголем да би имао статус острва! Не знам којим је то протоколима предвиђено да статус континента одређује насељеност, кад то није ствар социологије већ искључиво геологије! Иако су услови за живот екстремни, он има свој биљни и животињски свет који се прилагодио суровој клими. Вероватно је у питању само сујета белог човека. Само кажем..
prosigoj
Evropa ne može biti kontinent već potkontinent kao što je na primer Indija. Evropa i Azija čine zajedničku geografsku masu i treba da budu jedan kontinent Evro Azija.
Киза
Слажем са вама да Европа геолошки и није прави континент, већ огромно полуострво Азије са формом потконтинента. Назив Евроазијски је прихватљив, али само због историјских околности, иначе би исправно било само, Азијски континент! Али као што рекох "сујета белог човека"! Само кажем..
Земунац
Када се то учило да Земља има пет континената? Ја сам учио да их има 6. Иначе 1966. године Душан Вукотић је снимио филм са именом ''Седми континент'''да се тада учило како ви тврдите ваљда би наслов филма био другачији. Иначе у разним деловима света и у разним гледањима на проблематику учи се различито, па чак и сами географи гледају на то другачије. Неки сматрају да је Евроазија један континент. Други да су Северна и Јужна Америка исто један континет. Трећи да је Океанија посебан континент итд.
Mislilac
Svasta nesto je iz domena nauka pocelo da se preispituje. Od Plutona da nije planeta, do eto Antarktika kao kontinenta.
PSA
Ne preispituje se, samo se drukačije klasifikuje. Pluton je i dalje planeta, samo patuljasta po nomenklaturi. Ne bi bilo uopšte pitanje da li je planeta da takvih planetoida kao što je on nije otkriveno još dosta iza njega, pa bi bilo da li ima 9 planeta ili 29 (lupam sad), pa odlučili da ga preklasifikuju jer je lakše deci nabrojati 8 planeta nego čitav niz planetoida u spoljnom prstenu Sunčevog sistema. Slično je i ovde, samo spor oko klasifikacije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.