ПЕСМА И НЕСРЕЋА

Све што се збива у вези са естрадом, као и све што спада у црну хронику, незаобилазне су теме сваког таблоида. А кад се повеже једно с другим, онда је то права посластица. Спој песме и несреће.

Е па тако је и вест да је црногорски певач Шако Полумента доживео и преживео саобраћану несрећу прекјуче била незаобилазна у реченим гласилима.

Разлика је била само у томе што „Правда” и „Прес” нигде не наводе како су у судару прошли таксиста и његов сапутник, учесници у судару. Као да је то сасвим неважно. Тек се из других новина (о којима ће бити речи) могло сазнати да се за живот таксисте Џемала Јашаревића лекари још боре, док је његов сапутник Имер Укај прошао с лаким повредама. Као и певач Шако.

Ама шта то вреди, може несрећни таксиста, не дај боже, и да премине а то за поједине новине неће бити вест. Али зато уз вест о овој несрећи, нису пропустили да наведу да је недавно судар имао и Дадо Полумента, којем је Шако стриц.

„Ало!” (где се таксиста презива Љешевић) и „Курир” (где се не зна да ли је Јешевић или Јашаревић), једини су дневни таблоиди који су дали пуну вест. Вест из које се види какво је здравствено стање и „друге стране”.

Што се „Газете” тиче – певач се сударио „са засад непознатим возилом”. А у непознатом возилу, нормално, непознати су и возач и свако ко је у њему, можда, био, па према томе и њихова судбина је непозната.

Свако возило које не вози познати певач, уосталом, непознато је.

Уз фотографију и наслов „Гола Јеца за незбринуте малишане” „Ало!” прекјуче на првој страни обавештава да се певачица Јелена Карлеуша сликала у осмом месецу трудноће за магазин „Hello” и да ће новац од тога „поклонити у хуманитарне сврхе, а део средстава отићи ће незбринутој деци...”.

Веома несебично. Кад неко тако го и бос, помаже онима који су незбринути, иако су у бољем положају од дародавца. Нису бар скроз голи. Тако се деца уче човекољубљу, па ће и она њој једном, кад се збрину, помоћи. Добро се добрим враћа.

На истој страни „највећих дневних новина у Србији” (мада је „Борба” већа), пише да „Алeксандар Вучић више неће бити на државној плати” и да је изјавио: „Нећу пропасти, одох у бизнис”.

Рекао бих да наведено и није нарочит наслов. Па свако зна да ниједан политичар који је пропао, није пропао. Склоњен од очију јавности, као „послован човек”, убира плодове претходног мукотрпног рада. Само што свако отеже да оде да би се што боље обезбедио за оно што следи. Не знам да ли то важи и за Вучића, али је, наводно, рекао: „Видећу шта ћу да радим. Хвала богу, имам памети, имам својих десет прстију, снаћи ћу се. Можда ћу за почетак помагати брату у предузетништву”.

Из наведеног произилази да се Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, повлачи из политике, или да бар кани да то учини. Нигде другде не може се наћи ништа слично да је рекао, па ни у разговору са њим у „Правди” где је између осталог изјавио: „Док дишем ћу се борити против СПС-а и ДС-а и њиховог прљавог, лажљивог и криминализованог режима”.

Ако постане послован човек а престане да дише, неће ваљати. Ни за њега, ни за посао. А ако настави да се бори против поменутих, све док дише, неће моћи да води посао приватника. Трпеће или једно или друго.

Читање већег броја таблоида од једног, читача може довести у ситуацију да посумња у истинитост написаног, али тако да не зна у који од понуђених . Па онда почиње да сумња у све. А сумња тера на размишљање. Купујући таблоиде да би их што брже и лакше прелистали и „упутили се шта се збива”, читачи долази у стање које их тера у размишљање, што им није била намера.

Редован купац таблоида воли да верује и свакој бесмислици објављеној у његовом омиљеном листу (нарочито бесмислици), и не жели да му је ико доводи у питање. А најгоре му је када га поколеба неки други таблоид.

Зато је прави, страствени потрошач таблоида онај ко купује и чита само једне новине. Тај је непоколебљив у свом знању и уверењима, а при том не губи много времена за стицање истих.

Како нас прекјуче обавештавају „Новости”, на помолу је још један нови (стари) лист.

За директора и главног и одговорног уредника дневника ,„Борба” постављен је нови човек (Иван Радовановић) од којег се очекује освежење. До сада тираж „Борбе” ретко је прелазио 2000 примерака а продавао се у четири пута мањем броју.

Да ли ће улазак „Борбе” у тржишну арену значити и таблоидизацију новина које су КПЈ основале, видећемо. Нарочито ако се има у виду да је, како пишу „Новости”, власник „Борбе” Станко Суботић Цане, а главни уредник близак Чедомиру Јовановићу, утолико што му је радио предизборну кампању.