Гуча, опуштено...

Кад се каже „Гуча“, нико и не помишља на месташце које читаве године живи мирним паланачким животом, већ на фестивалско трубачко „лудило“ које траје неколико дана, а по темпу и посећености пре подсећа на карневал у Рију. Не рачунајући наше, србијанске поклонике трубачких оркестара, ту се сваке године у августу сјати „цела“ Европа и још пола света „преко баре“.

(/slika2)Сваке године посетилаца је све више, а ове - више од 600.000. Иако се мисли да је трубом већ све „речено“, увек постоји и неки музички кец из рукава који разгали публику, па је тако једне године велики оркестар „плехане музике“ извео без грешке, и без нота, наравно, само „на слух“, чак и Бетовенову Пету симфонију! Како је уживање у музици која тера срце на радовање а ноге на играње само део репертоара, а други део употпуњен печењем, пивом и дружењем до зоре док сви не попадају, тренуци предаха постају важнији и од хлеба, и од воде, и од трубе. Без одмора и мало „кулирања“ уши и мозак остали би затворени чак и за рајске звуке. Како се ко у томе у Гучи сналазио, најбоље показују фотографије нашег фоторепортера.