Guča, opušteno...

Kad se kaže „Guča“, niko i ne pomišlja na mestašce koje čitave godine živi mirnim palanačkim životom, već na festivalsko trubačko „ludilo“ koje traje nekoliko dana, a po tempu i posećenosti pre podseća na karneval u Riju. Ne računajući naše, srbijanske poklonike trubačkih orkestara, tu se svake godine u avgustu sjati „cela“ Evropa i još pola sveta „preko bare“.

(/slika2)Svake godine posetilaca je sve više, a ove - više od 600.000. Iako se misli da je trubom već sve „rečeno“, uvek postoji i neki muzički kec iz rukava koji razgali publiku, pa je tako jedne godine veliki orkestar „plehane muzike“ izveo bez greške, i bez nota, naravno, samo „na sluh“, čak i Betovenovu Petu simfoniju! Kako je uživanje u muzici koja tera srce na radovanje a noge na igranje samo deo repertoara, a drugi deo upotpunjen pečenjem, pivom i druženjem do zore dok svi ne popadaju, trenuci predaha postaju važniji i od hleba, i od vode, i od trube. Bez odmora i malo „kuliranja“ uši i mozak ostali bi zatvoreni čak i za rajske zvuke. Kako se ko u tome u Guči snalazio, najbolje pokazuju fotografije našeg fotoreportera.