Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Предавање у Паризу о Михаилу Петровићу и Шарлу Ермиту

(Плакат скупа)

У организацији Института „Анри Поенкаре” од 7. до 9. децембра у Паризу траје научни скуп у част 200 година од рођења француског математичара Шарла Ермита (1822-1901). Предавање „Ермит и Михаило Петровић – утицај француске математике на српску математичку школу” сутра ће одржати др Марија Шеган Радоњић и др Весна Тодорчевић из Математичког института у Београду.

Присутне ће упознати да је након више векова под османском влашћу, Србија хатишерифом османског султана Махмуда II издатог 1830. године добила аутономију и постала вазална кнежевина са унутрашњополитичком самоуправом, а тиме су се стекли услови за наставак рада на организовању високог школства, пa је 1838. основан Лицеј, који ће касније прерасти у Велику школу (1863), потом у Београдски универзитет (1905).

„Први наставници математике на Лицеју били су махом учени Срби који су завршили правне или техничке школе у Аустријском царству. Они су саставили прве уџбенике из математике на српском језику, основали математичку библиотеку на Лицеју и поставили основе математичког образовања у Србији. Такође, учествовали су и у оснивању и развоју једног научног друштва, претечу академије наука у Србији. Међутим, како је њихов наставни и научни рад често бивао прекинут због других државних послова – младој држави каква је била Србија били су потребни учени људи за рад у државној управи – заостајали су за математичким и научним животом Европе 19. века. Отуда се од средине 19. века студенти и асистенти приправници Лицеја, доцније Велике школе, као државни питомци плански шаљу на даље усавршавање у иностранство; конкретно, у један од три културна центра: ка средњоевропским универзитета, према Паризу или, у мањој мери, према руским школама”, наведено је у сажетку предавања.

У то време, како се додаје, младима из Србије је нарочито била привлачна Француска због својих либералних идеја, а Париз су сматрали магичним градом. Француска математичка сцена била је једна од најживљих и најразигранијих у свету. До друге половине 19. века већ су дали своје доприносе Лагранж и Лаплас заснивајући и развијајући анализу, Монж као оснивач диференцијалне геометрије, Коши као пионир комплексне анализе, а нешто касније и отац топологије Поенкаре.

„Од друге половине 19. века Пикар и Пенлеве фасцинирају новим открићима у математичкој анализи, а млади Ермит приређује изненађења у теорији функција. У такву кошницу математичке мисли стигао је у последњој деценији 19. века и Михаило Петровић, дипломирани студент Велике школе у Београду. Михаило Петровић је био први Србин који је постао интерни ђак на најпрестижнијој француској националној школи – Ecole Normale Supérieure. Њему је дозвољено да слуша исте курсеве као и његове француске колеге. Најпре је 1891. положио лисанс из хемијских наука, средином 1892. лисанс из математике, а затим 1893. лисанс из физике. Као најбољи студент у генерацији био је на пријему код председника Француске републике 1893. и 1894. године. На истој школи наставља докторске студије и под менторством Ермита и Пикара припрема свој докторат. Лета 1894. одбранио је докторску дисертацију из области диференцијалних једначина пред комисијом коју су чинили Ермит, Пикар и Пенлеве. Тиме је постао један од првих шест доктора наука у области математике који су били српског порекла”, наводе наше научнице.

У излагању ће се осврнути и на Петровићево школовање у Паризу и утицају његових професора, нарочито ментора Шарла Ермита на његов научни рад. Треба имати у виду да је Петровић током своје каријере неговао сарадњу са француским колегама и објавио, између осталог, преко четрдесет радова у билтену Француске академије наука. Такође, Весна Тодорчевић и Марија Шеган Радоњић размотриће питање како је Петровић, поставши професор, унео дух француске математике на Универзитет у Београду и зашто се данас сматра да је поставио правац развоја српске математичке школе на темељима француске математике.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.