Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Турандот” у режији Марија Павла дел Монака

„Турандот” у режији Марија Павла дел Монака
Марио Павле дел Монако на проби (Фото: НП)

После готово пола века од последње поставке Пучинијеве опере „Турандот”, ово врхунско дело ће поново бити на репертоару Народног позоришта у Београду, овај пут у режији младог Марија Павла дел Монака. Премијера ће бити изведена на Великој сцени 23. децембра, и у „Мадлениануму” недељу дана касније. Оркестром и хором дириговаће Стефан Романи/Ђорђе Павловић.

„Турандот” је последња Пучинијева опера коју, исцрпљен тешком болешћу и смрћу 1924. композитор није завршио, већ је то две године касније урадио Франко Алфано. У жељи да се одмакне од веризма, Пучини је посегнуо за немачком обрадом легенде о окрутној кинеској принцези Турандот, коју је пре тога обрадио италијански писац Kарло Гоци, док се исходишна прича темељи на старом персијском епу из 12. века.

Марио Павле дел Монако је син нашег мецосопрана Драгане Југовић дел Монако и Клаудија дел Монака, оперског редитеља који је својевремено био и директор београдске опере. Млади уметник је унук још славнијег деде Марија дел Монака, једног од највећих светских тенора, а његов стриц Ђанкарло је код нас поставио 2017. Белинијеву „Норму”. Марио Павле дел Монако је одрастао у Београду и у раној младости се школовао у нашој престоници. О предстојећој премијери је између осталог рекао:

– Чињеница да се „Турандот” није изводила у Београду готово пола века, повлачи велику одговорност свих који су део ове продукције, али морам да признам да управо то представља за мене посебну част и симбол је поверења, које сигурно нећемо изневерити. Убеђен сам да ће нас то још више и мотивисати да на репертоар вратимо ово значајно дело. Публика може да очекује свеобухватни, безвремени стилски приступ, препун фантастичних костима, сценографски проткан флуидним и вишенаменским сценским елементима.

Сценографију и костиме креира Вилијам Орланди, а у ауторском тиму налазе се и Волфганг фон Зоубек (дизајнер светла), Милош Кецман (кореограф), Франческо Бонати (асистент костимографа), Едит Македонска/Весна Јансенс (концертмајстор), Ђорђе Станковић (шеф Хора), Ивана Драгутиновић Маричић (стручни сарадник)... Наступају солисти, хор и оркестар Народног позоришта у Београду.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Здраво Маријо...
Зашто се италијанско име "Mario" упорно транскрибује на српски језик као "Маријо"? А име (такође италијанско) "Dario" транскрибује се фонестки, баш како кажу језичка правила, као "Дарио" (на пример, Дарио Фо, нобеловац). Немојте се поводити за женским именом "Марија" које постоји у српском језику као еквивалент италијанског имена "Maria".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.