Земља нетакнуте природе

Како је у свету све мање области с нетакнутом природом, Србија има шансу да постане једна од малобројних оаза природе. У томе јој свесрдно помаже Завод за заштиту природе Србије. Наиме, у оквиру програма Унеска за заштиту светске културне и природне баштине, Завод за заштиту природе Србије је у сарадњи са Националном комисијом за Унеско утврдио прелиминарну листу од пет заштићених природних добара и на основу те листе припремио стручну документацију за званичну номинацију Националног парка Шар-планина за упис у листу добара Светске баштине при Унеску.

Иначе, предлози за упис у листу светске баштине при Унеску изгледају овако: 

– Национални парк Ђердап  

– Национални парк Шар-планина (номинована) 

 – Национални парк Тара   

– Специјални резерват природе Делиблатска пешчара 

– Споменик природе "Ђавоља варош". 

Али, према речима Маје Радосављевић, пи-ара Завода за заштиту природе Србије, ова установа је предложила и листу за резерват биосфере. Наиме, у оквиру пројекта Унеска "Човек и биосфера" Завод је припремио студију за номинацију на основу које је 2001. године проглашен први резерват биосфере у Србији "Голија–Студеница", док је још девет природних добара издвојено као потенцијални резервати биосфере:

– Национални парк Тара – (припрема у току) 

– Специјални резерват природе Горње Подунавље (припрема у току) 

– Национални парк Ђердап 

– Национални парк Шар-планина 

– Парк природе Стара планина 

– Специјални резерват природе Обедска бара  

– Специјални резерват природе Делиблатска пешчара 

– Национални парк Проклетије 

– Кучајске планине. 

– Прво смо у седиште Унеска у Паризу проследили документацију за номинацију Шар-планине за упис у листу светске баштине, али је комисија Унеска није прихватила. Будући да сматрамо да не постоје суштински разлози да Шар-планина не буде проглашена за део светске природне баштине, ми ћемо номинацију поновити – пренела нам је најновију вест Маја Радосављевић. Иначе, ради размене искустава и знања, усвајања нових, савремених принципа и стандарда у области заштите природе и повезивања у заједничко деловање у заштити природних вредности које не знају за границе, Завод стално развија сарадњу са различитим међународним институцијама и организацијама из целог света.

Тако је Завод за заштиту природе Србије члан Светске уније за заштиту природе, Федерације природних и националних паркова Европе, Европског центра за заштиту природе и Европске асоцијације за заштиту геонаслеђа.

Поред осталог, Завод је укључен у спровођење међународних конвенција. Тако је, на основу ангажовања Завода на спровођењу Рамсарске конвенције (конвенција о очувању и усаглашеном коришћењу влажних подручја као станишта карактеристичне флоре и фауне), до сада проглашено шест рамсарских подручја у Србији, а у току је припрема стручних студија као основе за номинацију још два природна добра – Горње Подунавље и Власина. Представници Завода укључени су у пројекат "Подручја од значаја за птице", под покровитељством организације Bird Life International, у оквиру којег је Завод издвојио 35 подручја у Србији која су значајна за птице. У оквиру пројекта у организацији Савета Европе "Међународно значајна станишта дневних лептира Завод је издвојио 13 значајних подручја. Као партнер Биолошког факултета Универзитета у Београду, Завод је учествовао у изради пројекта о хармонизацији националне номенклатуре у класификацији станишта са стандардима међународне заједнице и у издвајању међународно значајних подручја за биљке.