Zemlja netaknute prirode

Kako je u svetu sve manje oblasti s netaknutom prirodom, Srbija ima šansu da postane jedna od malobrojnih oaza prirode. U tome joj svesrdno pomaže Zavod za zaštitu prirode Srbije. Naime, u okviru programa Uneska za zaštitu svetske kulturne i prirodne baštine, Zavod za zaštitu prirode Srbije je u saradnji sa Nacionalnom komisijom za Unesko utvrdio preliminarnu listu od pet zaštićenih prirodnih dobara i na osnovu te liste pripremio stručnu dokumentaciju za zvaničnu nominaciju Nacionalnog parka Šar-planina za upis u listu dobara Svetske baštine pri Unesku.

Inače, predlozi za upis u listu svetske baštine pri Unesku izgledaju ovako: 

– Nacionalni park Đerdap  

– Nacionalni park Šar-planina (nominovana) 

 – Nacionalni park Tara   

– Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara 

– Spomenik prirode "Đavolja varoš". 

Ali, prema rečima Maje Radosavljević, pi-ara Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ova ustanova je predložila i listu za rezervat biosfere. Naime, u okviru projekta Uneska "Čovek i biosfera" Zavod je pripremio studiju za nominaciju na osnovu koje je 2001. godine proglašen prvi rezervat biosfere u Srbiji "Golija–Studenica", dok je još devet prirodnih dobara izdvojeno kao potencijalni rezervati biosfere:

– Nacionalni park Tara – (priprema u toku) 

– Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje (priprema u toku) 

– Nacionalni park Đerdap 

– Nacionalni park Šar-planina 

– Park prirode Stara planina 

– Specijalni rezervat prirode Obedska bara  

– Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara 

– Nacionalni park Prokletije 

– Kučajske planine. 

– Prvo smo u sedište Uneska u Parizu prosledili dokumentaciju za nominaciju Šar-planine za upis u listu svetske baštine, ali je komisija Uneska nije prihvatila. Budući da smatramo da ne postoje suštinski razlozi da Šar-planina ne bude proglašena za deo svetske prirodne baštine, mi ćemo nominaciju ponoviti – prenela nam je najnoviju vest Maja Radosavljević. Inače, radi razmene iskustava i znanja, usvajanja novih, savremenih principa i standarda u oblasti zaštite prirode i povezivanja u zajedničko delovanje u zaštiti prirodnih vrednosti koje ne znaju za granice, Zavod stalno razvija saradnju sa različitim međunarodnim institucijama i organizacijama iz celog sveta.

Tako je Zavod za zaštitu prirode Srbije član Svetske unije za zaštitu prirode, Federacije prirodnih i nacionalnih parkova Evrope, Evropskog centra za zaštitu prirode i Evropske asocijacije za zaštitu geonasleđa.

Pored ostalog, Zavod je uključen u sprovođenje međunarodnih konvencija. Tako je, na osnovu angažovanja Zavoda na sprovođenju Ramsarske konvencije (konvencija o očuvanju i usaglašenom korišćenju vlažnih područja kao staništa karakteristične flore i faune), do sada proglašeno šest ramsarskih područja u Srbiji, a u toku je priprema stručnih studija kao osnove za nominaciju još dva prirodna dobra – Gornje Podunavlje i Vlasina. Predstavnici Zavoda uključeni su u projekat "Područja od značaja za ptice", pod pokroviteljstvom organizacije Bird Life International, u okviru kojeg je Zavod izdvojio 35 područja u Srbiji koja su značajna za ptice. U okviru projekta u organizaciji Saveta Evrope "Međunarodno značajna staništa dnevnih leptira Zavod je izdvojio 13 značajnih područja. Kao partner Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Zavod je učestvovao u izradi projekta o harmonizaciji nacionalne nomenklature u klasifikaciji staništa sa standardima međunarodne zajednice i u izdvajanju međunarodno značajnih područja za biljke.