Одлазак Рашка Јовановића

Угледни театролог, књижевник, позоришни и радио-критичар Рашко В. Јовановићу преминуо је у родном Београду у 91. години живота, оставивши за собом драгоцене театролошке студије, као и бројне позоришне и књижевне критика и есеје.

Рашко В. Јовановић рођен је 18. августа 1932. године у Београду, од оца Владислава, професорa универзитета, и мајке Верe Топаловић. Дипломирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету, а докторирао 1968. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Јовановић је био редовни професор Академије уметности у Београду, у пензији и председник Уметничког савета Нушић фондације у Београду.

Нушићев свет, његове теме и оштрице пера биле су и те како непресушно поље истраживања и анализа Рашка В. Јовановића, о чему је знао да беседи за „Политику”, за коју је често и писао.

– У Нушићевом огледалу данас би требало да се нађу све догодовштине у раздобљу названом транзиција, која се у нашој средини прилично одужила. Уверен сам да би проницљиви Нушић нашао поприлично занимљивих тема да обради и прикаже: почев од чињенице да су током последње деценије прошлога века пропала многа некад добро стојећа предузећа да би се успоставио процес претварања дојучерашњих самоуправљача у акционаре новонасталих компанија, међу којима би можда могао пронаћи како су прошли чланови Елит-клуба из „Мистер долара”, све до оснивача и власника акционарског друштва „Илирија” у последњој довршеној комедији „Покојник” – казивао је Рашко В. Јовановић, који је од 1956. до 1964. године био кустос Музеја позоришне уметности Србије, а следећих осам година руководилац архива и музеја и шеф Драматуршког одељења Народног позоришта у Београду.

Од 1973. до 1981. године Јовановић је радио као научни сарадник Института за књижевност и уметност, наредне три године био је уметнички директор Београдског драмског позоришта, а од 1986. до 1992. године научни саветник у Институту за новинарство у Београду. Био је секретар Уредничког одбора часописа „Сцена”, а од 1970. главни и одговорни уредник часописа „Позоришна култура”…

Бавио се и педагошким радом: од 1971. до 1976. године био је доцент на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а од 1995. до 2004. године редовни професор за предмете Историја драме и позоришта и Медији масовних комуникација на Академији уметности у Београду, на којој је три године био и декан.

Од 1955. године објављивао је књижевне и позоришне критике и есеје у часописима „Књижевност”, „Позориште”, „Сцена”, „Политика”, „Дело”, „Књижевне новине”... Објављивао је научне и стручне радове у „Театрону”, Зборнику Матице српске за сценске уметности и музику и у часопису „Новинарство”. Од 2002. до 2006. био је позоришни критичар часописа „Драма”, а од 2008. године сарадник у „Печату”. Деценијама је био критичар радио-програма листова „Борба”, „Политика” и „Политика Експрес”, као и Првог и Другог програма Радио Београда. Аутор је двоцифреног броја радио-драма реализованих у оквиру Драмског програма Радио Београда.

Рашко Јовановић који ће позоришном еснафу и те како недостајати, објавио је књиге „Иво Војновић”, „Позориште и драма”, „125 година Народног позоришта у Београду”, „Један други Нушић”, „Бранислав Ђ. Нушић – живот и дело”, „Лексикон српске драме и позоришта”, аутор је монографије о Милки Стојановић, а приредио је и написао предговоре за дела бројних српских писаца, од Симе Матавуља до Бранислава Нушића.