Нема назнака да ће цене хране падати у будућности

Европска унија предвиђа успоравање раста у аграру до 2032. године, наводи се у недавно представљеном извештају.

Очекује се да ће производња неких усева стагнирати или се благо смањити, док се за млеко и месо дефинитивно прогнозира пад.

Предвиђања показују да ће се укупна површина житарица у ЕУ незнатно смањити на 57,2 милиона хектара у наредној деценији. Очекују се мање површине под јечмом и кукурузом. Потрошња житарица за храну могла би да буде мало већа (+3,9%), али како ће се употреба сточне хране смањити (-6,1%), очекује се да ће домаћа потрошња у ЕУ остати стабилна.

Увоз уљарица ће вероватно пасти јер ће ЕУ производити 54,7 одсто више махунарки и 33,3 процената више соје.

Усвајање одрживијих пољопривредних пракси утицаће и на будући развој у сектору млека и млечних производа. Очекује се се да ће се млечна стада смањити што би довело до пада производње млека за 0,2 одсто годишње.

Потрошња млечних производа би могла да остане релативно стабилна у будућности, а раст се очекује једино у потрошњи сира.

Очекује се пад конзумације меса у ЕУ за 1,5 килограма по становнику годишње. Говедина ће бити највише погођена, док ће свињетина деломично бити замењена пилећим месом. Живинарство је практично једини сектор који ће се ширити и из угла производње и потрошње јер се ово месо сматра здравијим а и јефтиније је.  

Што се тиче свињског меса, предвиђа се пад производње за један одсто годишње.

Овогодишњи извештај говори и позитивним еколошким учинцима са смањењем броја стоке у ЕУ. Међутим, јасно је да би овакав тренд довео до пада производње свих животињских производа, али и усева због смањења тражње за сточном храном.

Све би ово могло да утиче на општи раст потрошачких и произвођачких цена које би посебно биле увећане за свињско месо, јаја и говедину.

Медији преносе као се не очекује да ће рекордно високе цене хране трајно утицати на удео издатака домаћинстава за намирнице јер ће се потрошачи вероватно прилагодити, мењати навике и куповати само основно. Ипак, очекује се повећање неједнакости.

–Како бисмо постигли истински отпоран прехрамбени систем, морамо да се ухватимо са највећим проблемима. Рецимо, са падом броја породичних фарми и све већом просечном старошћу пољопривредника. Ова кретања, утврђена су у последњем попису пољопривреде и позив су за буђење– рекао је је повереник за пољопривреду ЕК, Јануш Војчеховски у уводном говору приликом представљања извештаја, пренео је Агроклуб.