Дужи рок отплате више новца банци

Европска централна банка повећала је камате што за наше дужнике за кредите индексиране у европској валути, а то су сви стамбени, значи повећање месечних обавеза. У односу на период од пре само неколико месеци дужник, за кредит од 30.000 евра с роком отплате од 30 година, добија за чак 50 евра већу рату. Сви они којима је терет отплате зајма постао тежак, било да је реч о поменутим кредитима, или о оним у домаћој валути који су такође поскупели могу да се обрате банци код које су узели зајам и да траже одлагање отплате. То је прошле седмице омогућила Народна банка прописима. За готовинске и потрошачке кредите може се продужити рок отплате до девет година, за куповину аутомобила до 11 година, а у случају стамбених кредита добија се додатни рок од пет година. Захтев за рефинансирање може се поднети само једном. Они са стамбеним зајмовима могу да се обрате банци целе наредне године.

Бранислав Кенежевић

Рефинансирање кредита добра је опција за оне којима је дуг постао претежак, јер с додатним роком отплате добијају мању месечну обавезу. Међутим, на крају ће банци платити више новца, јер на нови рок отплате тече камата. И то знатно већа него до сада. У просеку за три одсто виша, јер су за толико повећане камате и за стамбене зајмове у еврима и готовинске у динарима. Банке су и до сада могле да изађу дужницима у сусрет и да „развуку” отплату кредита у оквиру предвиђених рокова што у случају готовинских зајмова значи да се кредит могао отплаћивати на највише шест година. Реч је о кредитима за рефинансирање, а у банкама кажу да, откако су камате почеле да расту, нема никаквог посебног већег интересовања за ту врсту зајмова у односу на ранији период. Због тога се потез Народне банке тумачи као превентивна мера.

Иначе, криза се још не види код отплате кредита. Грађани и привреда и даље уредно измирују обавезе и кашњење у отплати још не постоји. Према подацима Удружења банака (УБС) на крају новембра учешће доцње у дугу укупних банкарских зајмова износило је само 2,8 одсто. Годину раније 3,1, а пре десетак година и више од 12 процената. Раст камата има и другу страну, а то је да су и грађани и привреда постали опрезнији при задуживању. То се види из податка за новембар да кредитног раста није било. И да је задужење свих дужника готово у динар било исто и на крају новембра и на крају октобра. Наиме, грађани и привреда су банкама дуговали готово 3.342 милијарде динара. Незнатни пад задужења постоји код правних лица и предузетника од 0,3 и 0,5 одсто, док су у сличном проценту расли кредити становништва. Посматрано на годишњем нивоу приметан је раст зајма од 7,4 одсто, јер су у већем делу ове године камате и даље биле ниске и привлачне за задуживање. Становништво дугује 1.421 милијарду динара, привреда 1.848 милијарди, а предузетници 71 милијарду.

Да су грађани „укочили” са задуживањем види се и код појединачних врста кредита. Пад новоодобрених зајмова осећа се и код готовинских, потрошачких, у категорији осталих, а то су претежно рефинансирајући. На месечном нивоу раст мањи од једног процента постоји само код стамбених и кредита за адаптацију. Банкари наводе да је реч о финализацији раније поднетих захтева, јер су код ових зајмова процедуре дуже. Што се тиче нових захтева кажу да имају пад од чак 40 одсто у односу на исти период прошле године.