Трансплантација срца

„Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може сматрати да је довољно постигао у животу” – некада је у шали поручивао велики Душко Радовић. Данас је шала постала збиља. Исти рецепт за успех важи, и нема везе што је Београд међу најзагађенијим градовима на свету. Ко хаје за то? Осим еколошких активиста које нико ионако не чује у густом диму. Он не смета онима који су се ушушкали у његове скуте, пронашавши своје прибежиште у главном граду на води. У густом смогу који готово ножем може да се сече, сакрили су се белосветски људи – Руси, Украјинци, они „за”, и они „против”, мигранти, азиланти... силоватељи, прошли, будући и садашњи... али и „краљ криптовалута”, тренутно најтраженији бегунац, тежак више стотина милијарди долара. Пазите се, можда је баш ту негде поред вас  док пребројавате ситан новац и вадите последњи динар да платите порез пре него што вам стигну извршитељи... или надлежни парох да вам откупи грехе и освети водицу пред крсну славу (можда баш зато што сте гледали „Задругу”, Кристијана и „Ћирилицу”... султане и домаће „бућкурише”, и Сању Маринковић, а неки и грешну „Попадију”). Јер црква је увек ишла у корак с временом и ослушкивала потребе савременог друштва. Посла за њих, никада више. Грешни смо и више него што мислимо, поред телевизијског екрана. Он нам некако дође као највећи грех. Сходно томе, порасле су и цене црквених услуга. Па ко воли, нек’ изволи. Одавно је слављење славе постало луксуз и привилегија само оних одабраних. Не искрених верника који „тихују” и живе у складу с православљем – скромно и с пуно разумевања, љубави и толеранције. Колико се може и колико се да – одавно је заборављена синтагма. Јер, ипак је ово савремено доба. Треба имати за џипове, нове ајфоне и самсунге на преклоп... Добро познати реквизити у црквеној порти. Хоћемо ли се и тога одрећи у божићном посту... док цене некретнина вртоглаво расту, исто као и салама у мегамаркетима.

Колико је Београд град отвореног срца сведочи и дупке пун јавни градски превоз. Није ни чудо што су ове године уместо вируса корона вашке у моди! Паразити су се вратили и преплавили Београд. Чувајте главе! Минус нам прети и први снег. Главна тема у свим вестима. Као да живимо у Катару, па нам пахуље и мраз дођу као изненађење. „Зима, зима, није лав”. А ни пантер! Не боји се ко је здрав. Поготово они здраве главе. Чувајте разум и срце. Иначе ћете завршити на Институту Дедиње где се ових дана наши лекари такмиче са светским у броју захвата на отвореном срцу. Срце прво страда. Сви уживаоци телевизије требало би помоћ да потраже управо на Дедињу. Или да се прикључите на апарате, на оне емисије које нас одржавају у животу као ауторска емисија Мире Адање Полак која у тишини опстаје и учи нас како да боље разумемо и сачувамо здрав разум. Ако се препустите „Музичком дербију”, „Бисеру пустиње” или којим случајем „Амиџи шоу”, Дедиње вам не гине. Али не оно са ђакузијем, већ одељење интензивне неге. Можда би колективно, као нација, требало сви да завршимо у дедињској болници јер трансплантација срца хитно нам је потребна!