Успешна реформа правосуђа зависи од нових закона

Промене Устава које су грађани Србије потврдили на референдуму у јануару ове године, заједно са судским и јавнотужилачким законима имају потенцијал да донесу значајне позитивне промене у српском правосуђу, оцењује у интервјуу за „Политику” министарка правде Маја Поповић. Осим о сугестијама које је на судијске и јавнотужилачке законе дала Венецијанска комисија, министарка говори и о даљим активностима у вези с доношењем закона, али и о притисцима да поједина удружења, односно њихова руководства, буду чланови радних група.

Учествовали сте на пленарној седници Венецијанске комисије на којој су усвојена мишљења о судским и јавнотужилачким законима. Како су закони оцењени у мишљењима Венецијанске комисије?

Венецијанска комисија је у недавно усвојеним мишљењима позитивно оценила судске и јавнотужилачке законе. Наглашено је да промене Устава које су грађани Србије потврдили на референдуму у јануару ове године, заједно са судским и јавнотужилачким законима, имају потенцијал да донесу значајне позитивне промене у српском правосуђу. Посебно је похваљено Министарство правде за знатан труд који је уложило у припрему ових закона, као и за инклузивност процеса њихове припреме. По мишљењу Венецијанске комисије, нацрти судских и јавнотужилачких закона су добро структурирани, јасно написани и обухватају све битне тачке које треба обухватити. Такође, у мишљењима се Министарство правде подстиче да настави у истом духу инклузивности и транспарентности и обезбеди одговарајуће јавне расправе у периоду пре предлагања и одлучивања о законима у Народној скупштини. Све то да би се омогућило да Министарство правде од свих заинтересованих страна прикупи и анализира коментаре, предлоге и сугестије на законе.

Венецијанска комисија у мишљењима указује и да су нацрти судских и јавнотужилачких закона обимни и покривају широк спектар питања важних за правилно функционисање правосуђа и за обезбеђивање независности судства и самосталности јавног тужилаштва. Успешна реформа правосуђа, како се наводи у мишљењима, највише зависи од доношења ових закона, јер се тиме омогућава да правосуђе створи добру репутацију у друштву и да буде окренуто будућности.

У мишљењима су нам дате сугестије како да законодавну реформу у области правосуђа изведемо до краја поштујући равнотежу између европских стандарда и националних интереса, односно интереса грађана Србије. Србија је данас отворена за сваку добронамерну помоћ у јачању владавине права, јер без владавине права као темеља и правног оквира нема ни даљег јачања демократских институција, ни економског напретка друштва. Србија на том плану остварује резултате и има врло амбициозне, али реално оствариве циљеве. Ти резултати су препознати широм Европе, како у Извештају о напретку у процесу европских интеграција, тако и од специјализованих агенција Уједињених нација и саветодавних тела Савета Европе.

Јавне расправе о нацртима судских и јавнотужилачких закона су у току. Које су активности још планиране?

Јавна расправа о Нацрту закона о уређењу судова, Нацрту закона о судијама, Нацрту закона о Високом савету судства, Нацрту закона о јавном тужилаштву и Нацрту закона о Високом савету тужилаштва је почела и трајаће до 15. јануара следеће године. Министарство правде учиниће максимум да анимира представнике струке, науке, цивилног сектора, медија и све остале заинтересоване стране да што активније учествују у овом процесу. У том циљу, ове недеље смо почели с организовањем округлих столова широм Србије. Они ће бити одржани у Нишу (21. децембра), Крагујевцу (23. децембра), Новом Саду (26. децембра) и Београду (27. децембра), уз посебан округли сто (10. јануара) за представнике невладиних организација, амбасада држава чланица Европске уније и представнике међународних организација. Такође, већ се припремају и организују скупови, округли столови у научним установама и на правним факултетима, као и конференције струковних удружења. Овом приликом позивам свe заинтересоване стране да узму активно учешће у јавној расправи и на округлим столовима у оквиру јавне расправе.

Једно струковно удружење недавно је донело одлуку да неће учествовати у јавној расправи о правосудним законима јер не жели да даје легитимитет законским изменама. Како оцењујете његове разлоге за доношење овакве одлуке који су изнети у медијима?

Разлози наведени за доношење такве одлуке нису утемељени. Решења која су садржана у нацртима судских и јавнотужилачких закона представљају наставак започетог процеса промене Устава како не би били само слово на папиру, а грађанима никако не могу да проузрокују штету, већ бројне користи – њиховим доношењем јача се владавина права кроз независније судство и самосталније јавно тужилаштво које ће омогућити бољу заштиту њихових права пред судовима и јавним тужилаштвима. Управо због бројних користи које промене Устава доносе грађанима Србије, оне су потврђене на референдуму, а доношење правосудних закона представља логички наставак тог процеса. Решења из нацрта закона нису у супротности ни с европским стандардима, како наводи то удружење. Већ сам истакла да је њихову усклађеност с међународним стандардима потврдила Венецијанска комисија кроз своја мишљења, препознала Европска комисија кроз позитивне оцене у Извештају о напретку за ову годину, похвалила и саветодавна тела Савета Европе кроз више годишњих извештаја. Струка је такође позитивно оценила ове промене, јер се процес промене Устава и израде ових закона заснивао на дијалогу и компромису између науке и струке, који је кључна карактеристика овог процеса и пресудни чинилац за израду квалитетног Акта о промени Устава и сета правосудних закона. Зато доношење правосудних закона неће разорити правосуђе, већ ће га, напротив, поставити на чврсте основе. Поред тога, сви предлози, примедбе, сугестије и коментари благовремено су учињени доступним јавности постављањем на сајт Министарства правде и тренутно се детаљно разматрају, а по завршетку јавне расправе биће објављено да ли су прихваћени или не, уз навођење разлога за њихово неприхватање и уз једнак третман свих заинтересованих страна и уважавање сваког мишљења.

У одлуци о неучествовању у јавној расправи наводи се и да нису имали могућност да учествују у раду радних група које су припремиле нацрте правосудних закона. Зашто и представници ових удружења нису били укључени у рад радних група?

Нагласила бих да сам током израде нацрта правосудних закона била изложена константним притисцима да поједина удружења, односно њихова руководства, буду чланови радних група. Изузетно сам поносна на састав радних група, имајући у виду да смо као резултат добили одличне нацрте закона. Састав радних група које су учествовале у припреми правосудних закона позитивно је оценила и Венецијанска комисија. Радне групе су морале да буду функционалне с обзиром на рок за израду радних текстова, те нисам желела да рад радне групе буде полигон за личне промоције. Од струковних удружења за чланове радних група изабрала сам представнике Друштва судија Србије и Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, имајући у виду да су ова два удружења најбројнија и да су чланови међународних организација. Ова удружења подржавала су уставне промене и дала велики допринос приликом израде истих, те су била подршка Министарству правде приликом измене Устава у области правосуђа, док су друга удружења отворено критиковала уставне промене. Из тог разлога било је потпуно нелогично да представници таквих удружења буду чланови радних група.

Све што сам навела указује да је одлука о неучествовању у јавној расправи донета ради заштите личних интереса појединих чланова тог удружења. Мој задатак као министра правде је да следим политику коју спроводи Влада Републике Србије и да радим на остваривању циљева које је Влада зацртала, а то је управо јачање владавине права. Изнад свега, мој циљ је заштита права грађана Републике Србије, а грађани су на референдуму подржали уставне промене у области правосуђа. Борићу се да глас грађана Републике Србије буде поштован и да спречим сваки покушај да се заустави реформа правосуђа која ће грађанима донети већу правну сигурност и брже остваривање њихових права, посебно када су такви покушаји мотивисани искључиво партикуларним интересима појединаца или удружења.

Шта следи у доношењу правосудних закона после завршетка јавне расправе?

Очекујем да Народна скупштина почетком фебруара следеће године усвоји предлоге правосудних закона, како би се испоштовао рок који је прописан Уставним законом.