Sreda, 08.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MAJA POPOVIĆ, ministar pravde

Uspešna reforma pravosuđa zavisi od novih zakona

Venecijanska komisija dala nam je sugestije kako da poštujemo ravnotežu između evropskih standarda i nacionalnih interesa, odnosno interesa građana Srbije, kaže ministarka
(Фото Н. Марјановић)

Promene Ustava koje su građani Srbije potvrdili na referendumu u januaru ove godine, zajedno sa sudskim i javnotužilačkim zakonima imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u srpskom pravosuđu, ocenjuje u intervjuu za „Politiku” ministarka pravde Maja Popović. Osim o sugestijama koje je na sudijske i javnotužilačke zakone dala Venecijanska komisija, ministarka govori i o daljim aktivnostima u vezi s donošenjem zakona, ali i o pritiscima da pojedina udruženja, odnosno njihova rukovodstva, budu članovi radnih grupa.

Učestvovali ste na plenarnoj sednici Venecijanske komisije na kojoj su usvojena mišljenja o sudskim i javnotužilačkim zakonima. Kako su zakoni ocenjeni u mišljenjima Venecijanske komisije?

Venecijanska komisija je u nedavno usvojenim mišljenjima pozitivno ocenila sudske i javnotužilačke zakone. Naglašeno je da promene Ustava koje su građani Srbije potvrdili na referendumu u januaru ove godine, zajedno sa sudskim i javnotužilačkim zakonima, imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u srpskom pravosuđu. Posebno je pohvaljeno Ministarstvo pravde za znatan trud koji je uložilo u pripremu ovih zakona, kao i za inkluzivnost procesa njihove pripreme. Po mišljenju Venecijanske komisije, nacrti sudskih i javnotužilačkih zakona su dobro strukturirani, jasno napisani i obuhvataju sve bitne tačke koje treba obuhvatiti. Takođe, u mišljenjima se Ministarstvo pravde podstiče da nastavi u istom duhu inkluzivnosti i transparentnosti i obezbedi odgovarajuće javne rasprave u periodu pre predlaganja i odlučivanja o zakonima u Narodnoj skupštini. Sve to da bi se omogućilo da Ministarstvo pravde od svih zainteresovanih strana prikupi i analizira komentare, predloge i sugestije na zakone.

Venecijanska komisija u mišljenjima ukazuje i da su nacrti sudskih i javnotužilačkih zakona obimni i pokrivaju širok spektar pitanja važnih za pravilno funkcionisanje pravosuđa i za obezbeđivanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva. Uspešna reforma pravosuđa, kako se navodi u mišljenjima, najviše zavisi od donošenja ovih zakona, jer se time omogućava da pravosuđe stvori dobru reputaciju u društvu i da bude okrenuto budućnosti.

U mišljenjima su nam date sugestije kako da zakonodavnu reformu u oblasti pravosuđa izvedemo do kraja poštujući ravnotežu između evropskih standarda i nacionalnih interesa, odnosno interesa građana Srbije. Srbija je danas otvorena za svaku dobronamernu pomoć u jačanju vladavine prava, jer bez vladavine prava kao temelja i pravnog okvira nema ni daljeg jačanja demokratskih institucija, ni ekonomskog napretka društva. Srbija na tom planu ostvaruje rezultate i ima vrlo ambiciozne, ali realno ostvarive ciljeve. Ti rezultati su prepoznati širom Evrope, kako u Izveštaju o napretku u procesu evropskih integracija, tako i od specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija i savetodavnih tela Saveta Evrope.

Javne rasprave o nacrtima sudskih i javnotužilačkih zakona su u toku. Koje su aktivnosti još planirane?

Javna rasprava o Nacrtu zakona o uređenju sudova, Nacrtu zakona o sudijama, Nacrtu zakona o Visokom savetu sudstva, Nacrtu zakona o javnom tužilaštvu i Nacrtu zakona o Visokom savetu tužilaštva je počela i trajaće do 15. januara sledeće godine. Ministarstvo pravde učiniće maksimum da animira predstavnike struke, nauke, civilnog sektora, medija i sve ostale zainteresovane strane da što aktivnije učestvuju u ovom procesu. U tom cilju, ove nedelje smo počeli s organizovanjem okruglih stolova širom Srbije. Oni će biti održani u Nišu (21. decembra), Kragujevcu (23. decembra), Novom Sadu (26. decembra) i Beogradu (27. decembra), uz poseban okrugli sto (10. januara) za predstavnike nevladinih organizacija, ambasada država članica Evropske unije i predstavnike međunarodnih organizacija. Takođe, već se pripremaju i organizuju skupovi, okrugli stolovi u naučnim ustanovama i na pravnim fakultetima, kao i konferencije strukovnih udruženja. Ovom prilikom pozivam sve zainteresovane strane da uzmu aktivno učešće u javnoj raspravi i na okruglim stolovima u okviru javne rasprave.

Jedno strukovno udruženje nedavno je donelo odluku da neće učestvovati u javnoj raspravi o pravosudnim zakonima jer ne želi da daje legitimitet zakonskim izmenama. Kako ocenjujete njegove razloge za donošenje ovakve odluke koji su izneti u medijima?

Razlozi navedeni za donošenje takve odluke nisu utemeljeni. Rešenja koja su sadržana u nacrtima sudskih i javnotužilačkih zakona predstavljaju nastavak započetog procesa promene Ustava kako ne bi bili samo slovo na papiru, a građanima nikako ne mogu da prouzrokuju štetu, već brojne koristi – njihovim donošenjem jača se vladavina prava kroz nezavisnije sudstvo i samostalnije javno tužilaštvo koje će omogućiti bolju zaštitu njihovih prava pred sudovima i javnim tužilaštvima. Upravo zbog brojnih koristi koje promene Ustava donose građanima Srbije, one su potvrđene na referendumu, a donošenje pravosudnih zakona predstavlja logički nastavak tog procesa. Rešenja iz nacrta zakona nisu u suprotnosti ni s evropskim standardima, kako navodi to udruženje. Već sam istakla da je njihovu usklađenost s međunarodnim standardima potvrdila Venecijanska komisija kroz svoja mišljenja, prepoznala Evropska komisija kroz pozitivne ocene u Izveštaju o napretku za ovu godinu, pohvalila i savetodavna tela Saveta Evrope kroz više godišnjih izveštaja. Struka je takođe pozitivno ocenila ove promene, jer se proces promene Ustava i izrade ovih zakona zasnivao na dijalogu i kompromisu između nauke i struke, koji je ključna karakteristika ovog procesa i presudni činilac za izradu kvalitetnog Akta o promeni Ustava i seta pravosudnih zakona. Zato donošenje pravosudnih zakona neće razoriti pravosuđe, već će ga, naprotiv, postaviti na čvrste osnove. Pored toga, svi predlozi, primedbe, sugestije i komentari blagovremeno su učinjeni dostupnim javnosti postavljanjem na sajt Ministarstva pravde i trenutno se detaljno razmatraju, a po završetku javne rasprave biće objavljeno da li su prihvaćeni ili ne, uz navođenje razloga za njihovo neprihvatanje i uz jednak tretman svih zainteresovanih strana i uvažavanje svakog mišljenja.

U odluci o neučestvovanju u javnoj raspravi navodi se i da nisu imali mogućnost da učestvuju u radu radnih grupa koje su pripremile nacrte pravosudnih zakona. Zašto i predstavnici ovih udruženja nisu bili uključeni u rad radnih grupa?

Naglasila bih da sam tokom izrade nacrta pravosudnih zakona bila izložena konstantnim pritiscima da pojedina udruženja, odnosno njihova rukovodstva, budu članovi radnih grupa. Izuzetno sam ponosna na sastav radnih grupa, imajući u vidu da smo kao rezultat dobili odlične nacrte zakona. Sastav radnih grupa koje su učestvovale u pripremi pravosudnih zakona pozitivno je ocenila i Venecijanska komisija. Radne grupe su morale da budu funkcionalne s obzirom na rok za izradu radnih tekstova, te nisam želela da rad radne grupe bude poligon za lične promocije. Od strukovnih udruženja za članove radnih grupa izabrala sam predstavnike Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, imajući u vidu da su ova dva udruženja najbrojnija i da su članovi međunarodnih organizacija. Ova udruženja podržavala su ustavne promene i dala veliki doprinos prilikom izrade istih, te su bila podrška Ministarstvu pravde prilikom izmene Ustava u oblasti pravosuđa, dok su druga udruženja otvoreno kritikovala ustavne promene. Iz tog razloga bilo je potpuno nelogično da predstavnici takvih udruženja budu članovi radnih grupa.

Sve što sam navela ukazuje da je odluka o neučestvovanju u javnoj raspravi doneta radi zaštite ličnih interesa pojedinih članova tog udruženja. Moj zadatak kao ministra pravde je da sledim politiku koju sprovodi Vlada Republike Srbije i da radim na ostvarivanju ciljeva koje je Vlada zacrtala, a to je upravo jačanje vladavine prava. Iznad svega, moj cilj je zaštita prava građana Republike Srbije, a građani su na referendumu podržali ustavne promene u oblasti pravosuđa. Boriću se da glas građana Republike Srbije bude poštovan i da sprečim svaki pokušaj da se zaustavi reforma pravosuđa koja će građanima doneti veću pravnu sigurnost i brže ostvarivanje njihovih prava, posebno kada su takvi pokušaji motivisani isključivo partikularnim interesima pojedinaca ili udruženja.

Šta sledi u donošenju pravosudnih zakona posle završetka javne rasprave?

Očekujem da Narodna skupština početkom februara sledeće godine usvoji predloge pravosudnih zakona, kako bi se ispoštovao rok koji je propisan Ustavnim zakonom.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

РасПутин
Основна реформа правосуђа састоји се у томе да се оно очисти од криминала, корупције, непотизма и других пошасти, да се уведу одговорност и кажњавање за нерад и нестручност, да се убрзају поступци који трају у бескрај, смање таксе и правда тако учини доступном и сиромашнима ...! Ово је млаћење празне сламе! Непостојање правне државе и правде је један од главних разлога за одлазак народа из Србије. Људи једноставно у таквој неуређеној држави не желе живети.
Senior77
Dokle vise sa donosenjem novih zakona kad se ni postojeci ne postuju?
Ana
Predlog novog zakona o policiji je loš i u neskladu sa Ustavom.
Славиша Гавриловић
Правосуђе се нон стоп реформише, под окриљем Венецијанске комисије, а у пракси нема помака. А да ли је проблем само у законима. Читам јуче да је неко из неке амбасаде усмртио аутомобилом једну госпођу прије 8 година и да предмет стоји у некој фиоци. Хало, шта се стално вадите на законе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.