Стрепња на глобалним берзама због нафташког мегдана Русије са Запада

На први поглед, председнички декрет који је руски лидер Владимир Путин потписао у уторак – поводом одлуке Запада (5. децембра) да уведе максималну цену од 60 долара, по којој страни купци могу да набављају сибирске бареле (пазаре, осигуравају, превозе...) – делује безазленије од стрепњи на енергетским берзама.

Према званичној објави Кремља, од 1. фебруара до 1. јула идуће године забрањене су све испоруке руске нафте странцима, по уговорима који „на директан или индиректан начин” уважавају ценовну „рампу” коју су утаначили Г7 и ЕУ. Изузев у „специјалним случајевима”, које ће одобравати Владимир Путин лично, што је „Фајненшал тајмс” одмах протумачио као олакшице Кини и Индији. Нова руска мера односи се иначе на „све фазе снабдевања до коначног купца”, пренео је „Спутњик”. Истим указом најављено је да ће датум почетка сличне забране за извоз руских нафтних деривата бити објављен накнадно, али да неће ступити на снагу пре 1. фебруара 2023. У образложењу Путиновог указа наводи се још да представља директан одговор на „акције које су непријатељске и противречне међународном праву од стране Сједињених Држава и страних држава и међународних организација које им се придружују”.

Овај Путинов указ у први мах није донео претерано узбуђење на светске енергетске берзе, за разлику од изјаве шефа Кремља 9. децембра, кад је рампу од 60 долара прогласио „глупом мером” која ће цену енергената „отерати у небеса”. Ценовних потреса овог пута није било, понајвише зато што берзе ових дана много више одмеравају тренд нафтне тражње Кине након најновијег лабављења ковид рестрикција и подстицаја потрошњи које доноси празнична сезона широм света, наводи агенција Блумберг.

Руски одговор на максималну цену нафте коју је Запад спреман да плати берзе су већ уградиле у цену, уз приметно олакшање јер Путин није најавио неке радикалније мере, спомињане у тамошњим медијима. На пример, одређивање „доње” границе испод које Русија не продаје своје бареле, или издавање поименичне листе држава којима сибирска нафта постаје недоступна.

Тако се цена северноатлантске нафте типа „брент” која ће бити испоручена у фебруару вртела јуче око 83,96 долара. Лака тексаска нафта за исти термин испоруке коштала је јуче око 79,36 долара. Руска нафта типа „урал” стајала је јуче око 56,99 долара (купује се на ангро у Индији), док кинеске приватне рафинерије овог месеца увелико купују сибирске бареле типа ЕСПО по цени од око 67 америчких долара.

Западни посматрачи спекулишу да је Русија од најаве западњачког ограничавања цене њених барела набавила „сиву флоту” великих танкера, којима и даље доставља своју нафту заинтересованим купцима, као и да у појединим случајевима они користе услуге руских и азијских осигуравајућих друштава.

У међувремену, није извесно да ће тренутно ценовно „затишје” на нафтним берзама потрајати (након што је барел „брента” почетком марта коштао 126 долара, па појефтинио, да би почетком јуна стајао 122 долара и од тада му цена пада). На ту могућност још пролетос је указала америчка банка Џеј Пи Морган. „С обзиром на висок ниво стреса на тржишту нафте, уколико Русија смањи производњу за три милиона барела дневно, светска цена брента могла би достићи 190 долара по барелу. Ако преполови производњу, односно смањи је за пет милиона барела дневно, цена брента винула би се у стратосферу – на око 380 долара”, проценила је чувена банка с Волстрита. Џеј Пи Морган је у овом случају, чини се, и те како био у праву.

Наиме, након објављивања „рампе од 60 долара”, Путин је 9. децембра напоменуо како би „Русија могла да се одлучи да смањи производњу у крајњем случају”. Крајем прошле седмице Александер Новак, заменик руског премијера, наговестио је да би Русија могла почетком идуће године да снизи производњу између 500.000 и 700.000 барела дневно, односно пет до шест одсто своје производње.

Најављени могући мањак руске нафте на тржишту лако би могао да изазове раст њене цене. Да ли је Москва стварно спремна да у новонасталој ситуацији заврће сопствене нафтне славине и тиме индиректно врши притисак на главне муштерије, неизвесно је. Наиме, питање је колико би Кина и Индија, два водећа купца руске нафте у овом периоду, биле спремне да плате сибирске бареле у случају осеке снабдевања из тог извора.

У међувремену, руско Министарство енергетике најавило је да ће током јануара пратити дешавања поводом ограничавања цене нафте и да ће сходно развоју ситуације размотрити евентуалне додатне мере ради заштите интереса Руске Федерације.

Остаје неизвесно: ако цена руске нафте порасте изнад 60 долара, а Кина и Индија наставе да је купују, који ће у том случају бити следећи корак Г7 и ЕУ.