Strepnja na globalnim berzama zbog naftaškog megdana Rusije sa Zapada

Na prvi pogled, predsednički dekret koji je ruski lider Vladimir Putin potpisao u utorak – povodom odluke Zapada (5. decembra) da uvede maksimalnu cenu od 60 dolara, po kojoj strani kupci mogu da nabavljaju sibirske barele (pazare, osiguravaju, prevoze...) – deluje bezazlenije od strepnji na energetskim berzama.

Prema zvaničnoj objavi Kremlja, od 1. februara do 1. jula iduće godine zabranjene su sve isporuke ruske nafte strancima, po ugovorima koji „na direktan ili indirektan način” uvažavaju cenovnu „rampu” koju su utanačili G7 i EU. Izuzev u „specijalnim slučajevima”, koje će odobravati Vladimir Putin lično, što je „Fajnenšal tajms” odmah protumačio kao olakšice Kini i Indiji. Nova ruska mera odnosi se inače na „sve faze snabdevanja do konačnog kupca”, preneo je „Sputnjik”. Istim ukazom najavljeno je da će datum početka slične zabrane za izvoz ruskih naftnih derivata biti objavljen naknadno, ali da neće stupiti na snagu pre 1. februara 2023. U obrazloženju Putinovog ukaza navodi se još da predstavlja direktan odgovor na „akcije koje su neprijateljske i protivrečne međunarodnom pravu od strane Sjedinjenih Država i stranih država i međunarodnih organizacija koje im se pridružuju”.

Ovaj Putinov ukaz u prvi mah nije doneo preterano uzbuđenje na svetske energetske berze, za razliku od izjave šefa Kremlja 9. decembra, kad je rampu od 60 dolara proglasio „glupom merom” koja će cenu energenata „oterati u nebesa”. Cenovnih potresa ovog puta nije bilo, ponajviše zato što berze ovih dana mnogo više odmeravaju trend naftne tražnje Kine nakon najnovijeg labavljenja kovid restrikcija i podsticaja potrošnji koje donosi praznična sezona širom sveta, navodi agencija Blumberg.

Ruski odgovor na maksimalnu cenu nafte koju je Zapad spreman da plati berze su već ugradile u cenu, uz primetno olakšanje jer Putin nije najavio neke radikalnije mere, spominjane u tamošnjim medijima. Na primer, određivanje „donje” granice ispod koje Rusija ne prodaje svoje barele, ili izdavanje poimenične liste država kojima sibirska nafta postaje nedostupna.

Tako se cena severnoatlantske nafte tipa „brent” koja će biti isporučena u februaru vrtela juče oko 83,96 dolara. Laka teksaska nafta za isti termin isporuke koštala je juče oko 79,36 dolara. Ruska nafta tipa „ural” stajala je juče oko 56,99 dolara (kupuje se na angro u Indiji), dok kineske privatne rafinerije ovog meseca uveliko kupuju sibirske barele tipa ESPO po ceni od oko 67 američkih dolara.

Zapadni posmatrači spekulišu da je Rusija od najave zapadnjačkog ograničavanja cene njenih barela nabavila „sivu flotu” velikih tankera, kojima i dalje dostavlja svoju naftu zainteresovanim kupcima, kao i da u pojedinim slučajevima oni koriste usluge ruskih i azijskih osiguravajućih društava.

U međuvremenu, nije izvesno da će trenutno cenovno „zatišje” na naftnim berzama potrajati (nakon što je barel „brenta” početkom marta koštao 126 dolara, pa pojeftinio, da bi početkom juna stajao 122 dolara i od tada mu cena pada). Na tu mogućnost još proletos je ukazala američka banka Džej Pi Morgan. „S obzirom na visok nivo stresa na tržištu nafte, ukoliko Rusija smanji proizvodnju za tri miliona barela dnevno, svetska cena brenta mogla bi dostići 190 dolara po barelu. Ako prepolovi proizvodnju, odnosno smanji je za pet miliona barela dnevno, cena brenta vinula bi se u stratosferu – na oko 380 dolara”, procenila je čuvena banka s Volstrita. Džej Pi Morgan je u ovom slučaju, čini se, i te kako bio u pravu.

Naime, nakon objavljivanja „rampe od 60 dolara”, Putin je 9. decembra napomenuo kako bi „Rusija mogla da se odluči da smanji proizvodnju u krajnjem slučaju”. Krajem prošle sedmice Aleksander Novak, zamenik ruskog premijera, nagovestio je da bi Rusija mogla početkom iduće godine da snizi proizvodnju između 500.000 i 700.000 barela dnevno, odnosno pet do šest odsto svoje proizvodnje.

Najavljeni mogući manjak ruske nafte na tržištu lako bi mogao da izazove rast njene cene. Da li je Moskva stvarno spremna da u novonastaloj situaciji zavrće sopstvene naftne slavine i time indirektno vrši pritisak na glavne mušterije, neizvesno je. Naime, pitanje je koliko bi Kina i Indija, dva vodeća kupca ruske nafte u ovom periodu, bile spremne da plate sibirske barele u slučaju oseke snabdevanja iz tog izvora.

U međuvremenu, rusko Ministarstvo energetike najavilo je da će tokom januara pratiti dešavanja povodom ograničavanja cene nafte i da će shodno razvoju situacije razmotriti eventualne dodatne mere radi zaštite interesa Ruske Federacije.

Ostaje neizvesno: ako cena ruske nafte poraste iznad 60 dolara, a Kina i Indija nastave da je kupuju, koji će u tom slučaju biti sledeći korak G7 i EU.