Верујем у нове почетке

Крај године је време када сумирамо постигнуте резултате, живот, успехе и неуспехе, остварене и неостварене жеље... Када маштамо и правимо планове... Управо то чини и млада, ових дана веома ангажована тридесетогодишња глумица Нина Нешковић, коју смо у години за нама гледали у бројним ТВ серијама, али и у позоришним улогама.

– Волим овај период године, колико год нас подсети да је све пролазно, верујем у нове почетке и новогодишње одлуке. Гледајући у своју листу жеља од прошлог децембра, срећна сам, захвална, али и релативно задовољна, јер увек може боље. Ову годину на професионалном плану свакако је обележило то што сам постала стална чланица Народног позоришта у Београду, то ми је донело огромну част и срећу. Ништа не желим да заборавим, јер људи који не памте историју, имају тенденцију да је понављају – врло самосвесно прича за „Политику”. Признаје и да има много тога што није остварила јер је њен списак дугачак, али дубоко верује у то да ће до краја њеног маратона и то успети.

Година за нама донела је велики број серија, а самим тим више посла и за глумачку браншу. Нашу саговорницу питамо како гледа на хиперпродукцију серија, да ли је то пружа наду за глумце и извеснију егзистенцију или је и даље тешко изборити се за место под сунцем.

– Мислим да је и то што се дешава у нашој бранши последица времена у ком живимо. Посла свакако има више и мислим да је то добро, јер оставља простор да се бавимо оним за шта смо се школовали и да живимо од свог посла. Свако у складу са својим начелима ради и поступа, па и резултати су јасан одраз тога. Глума није ништа тежа од неког другог посла, квалитет и таленат увек нађу пут, а стрпљење је највећа врлина. Формула је јасна – каже Нина Нешковић.

По елану којем приступа послу, разиграности и свежини пред камерама, али и на позоришној сцени, веома је јасно да Нешковићева воли свој посао, а и она то потврђује тезом да се сматра привилегованом што се бави глумачком професијом.

– Глума је начин мишљења, чиме год да се бавим имала бих овакав приступ. Наравно да постоје и друге ствари које ме занимају, али бих спорт свакако издвојила јер не могу да замислим живот без тренинга.

Глума, како даље тврди, није била баш јасно освешћена одлука. Верује да сви у дубини душе осећају за шта су предодређени и спремни, и да та често скривена жеља и дар сами пронађу свој пут.

– Моја мама је увек и у свему моја највећа подршка и сигурна сам да ње није било у неким преломним тренуцима, никад не бих била оно што сам данас. Нисам се никада покајала због свог избора, чак ни у тренуцима кад ми је било тешко и кад нисам имала посла… Знала сам да је само питање тренутка када ће се прилика указати – искрена је наша саговорница, која је имала среће да до сада глуми у различитим жанровима. Обожава трансформације и волела би да у даљој каријери игра што више различитих улога за које би морала посебно да се спрема, да научи неку нову вештину, језик…

Увек се у друштву сматрало да је глумачка сујета веома изражена, а често и оптерећујућа за младе глумце. Међутим, Нина Нешковић сматра да је глума колективни чин у којем сви морају да се подједнако дају.

– Само ако се трудимо да наш партнер буде бољи од нас и ми можемо да будемо добри. То је савет и размишљање које сам понела са академије од мог драгог професора Драгана Петровића Пелета. Велика срећа је што сам окружена сјајним људима, моје две најбоље пријатељице су глумице, па из личног примера знам колико су љубав и подршка коју дајемо једни другима важне. Морамо се више пазити и волети јер једино ћемо тако напредовати и као људи и као уметници – поручује ова глумица. Открива нам, у претпразничној атмосфери, да је управо мале ствари чине срећном. И то није флоскула, додаје.

– Заиста ме може развеселити ситница. Радује ме кад видим да се људи радују туђој срећи, то је нешто што ме испуњава. Маштам да ћемо се сви колективно тргнути и урадити нешто, прво свако у свом микросвету, па све то кад се скупи да ће дати заједнички резултат... И искрено желим да верујем да је могуће да се то догоди.

Читаоцима „Политике” жели, пре свега, здравље и да се у Новој години више грлимо, пазимо и волимо док смо ту, јер је живот заиста кратак.