Неопходно поштовање постигнутих споразума Београда и Приштине

Отварањем кластера 4 у децембру 2021. године отворена су последња четири нова поглавља у процесу приступних преговора Србије и Европске уније. У међувремену, у Србији је изабрана нова влада и Тања Мишчевић је од октобра нова министарка за европске интеграције. Аника Бен Давид је годину дана раније стигла у Београд као амбасадор Краљевине Шведске, која је 1. јануара преузела шестомесечно председавање ЕУ. Овим поводом две званичнице за „Политику” одговарају на иста питања везана за европску будућност наше земље, односно за нове околности на европском тлу, али и у свету, које су од утицаја на политику проширења Европске уније.

Мартин Кошатка, заменик министра спољних послова Чешке, изјавио је да је западни Балкан био приоритет на агенди управо окончаног чешког председавања ЕУ, али да о отварању преговарачког кластера са Србијом није било праве дебате јер атмосфера за то није погодна. Мислите ли да ће се „атмосфера” поправити током предстојећих шест месеци?

Аника Бен Давид: Овде имамо две ствари: недавни самит ЕУ – западни Балкан у Тирани и шири контекст европског континента који је у рату – поново. На самиту у Тирани, првом ван Европске уније, порука ЕУ била је јаснија него икада: чврсто смо посвећени прихватању земаља западног Балкана у породицу ЕУ. Премијер Улф Кристерсон је објаснио: постоје јаки разлози зашто земље ван ЕУ, које желе да уђу, треба да имају велике могућности да то и учине. Али постоје подједнако јаки разлози зашто би они који долазе требало да буду способни да испуне строге критеријуме за чланство. Потребна је посвећеност земаља западног Балкана да себе учине спремним да се придруже ЕУ. Јер ЕУ није само политичка унија. То је заједница вредности која почива на владавини права и поштовању индивидуалних права и слобода.

Сада, у ширем контексту: рат Русије против Украјине ће дефинисати наше председавање. Потпуна инвазија нуклеарне силе на неутрални и демократски православни словенски братски народ подсећа нас да се слобода и демократија не смеју узимати здраво за готово. Ово је напад не само на Украјину већ рат против наших вредности, нашег система управљања и норми међународне сарадње. Исход овог рата ће обликовати будућност Европе.

Овај рат захтева јединствен одговор. Подршка ЕУ Украјини – политичка, економска, војна, хуманитарна и правна – представљаће централни фокус шведског председавања. Поздрављамо то што су се многи наши блиски партнери ускладили са ставовима спољне и безбедносне политике ЕУ, као што се то очекује од земље кандидата за чланство у ЕУ. Наставићемо да позивамо Србију да учини исто. Ово је преломни тренутак за Европу и свет. То значи да усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ и испуњавање основних критеријума Европске уније обликују могућности за напредак.

Тања Мишчевић: За Србију нема успоравања, чак ни када чекамо отварање кластера за која смо спремни или док радимо на достизању стандарда која ће нас у завршној фази преговора водити затварању поглавља. Подсећам вас да је Србија до сада отворила 22 преговарачка поглавља од 33 која се преговарају. То значи да смо дубоко загазили у унутрашње реформе, чије спровођење прати и сама ЕУ, оцењује наше конкретне резултате не само у усвајању већ много пажљивије у примени прописа који су у складу са правом Уније. Ту врсту апетита за реформама није лако задржати у новој геополитичкој реалности услед које се први пут у годишњем Извештају Комисије констатује и назадовање у једној области.

У јавности се понекад стиче утисак да је однос према рестриктивним мерама Русији једина оцена која је изнета у Извештају. Реалност је да су све остале области забележиле неки ниво напретка, којим још увек нисмо задовољни, већ решени да убрзамо реформски процес, а тиме и приступање Србије ЕУ. Као што је недавно, на самиту у Тирани јасно речено, убрзање мора бити утемељено на нашим резултатима у усклађивању са прописима, стандардима и вредностима Уније.

А то колико смо ми већ сада близу Европској унији, између осталог, говори и податак да само ове године, закључно са септембром 2022, највећу робну размену смо имали управо са ЕУ, чак 58,7 одсто од укупног износа, а да је покривеност нашег увоза извозом готово 85 одсто. ЕУ је наш највећи трговински партнер и тамо највише извозимо, из ЕУ нам долази највише инвестиција, добијамо највише развојне помоћи. То је гледано политички, економски и вредносно, наше природно окружење.

Рат у Украјини је унео нову енергију у политику проширења ЕУ која је последњих година била практично „на чекању” до окончања унутрашњих реформи у ЕУ. Чују се препоруке да Србија ухвати овај талас, да искористи прилику да се помери напред тиме што би увела санкције Русији и са своје стране утицала да се поспеши дијалог са Приштином. Да ли сматрате да је Београд у овом тренутку ближи могућности да се приближи Европској унији или је, пак, већа опасност од назадовања на овом путу?

Аника Бен Давид: Геополитичке реалности донеле су нови осећај хитности приступања ЕУ. Али основе и даље важе, мерила су ту. Постоји јасан пут, јасна методологија. Желимо да се процес придруживања убрза, заснован на реформама, фер и строгим условима и на принципу сопствених заслуга. Као што сви знамо, ЕУ интеграције могу бити захтеван процес. Овај процес захтева да се иде даље од испуњавања поглавља европске праксе добрих закона (тзв. „акија” – acquis communautaire), даље од законских реформи и реформисања институција. Промена дотиче ДНК државе и друштва.

Крајњи циљ је успостављање чврсте управе и демократских пракси које омогућавају адекватно и демократско обављање државних функција као што су безбедност, приступ правди, заштита људских права, пружање јавних услуга, економски учинак и стварање радних места. Реформе у области владавине права и основних права, као и снажна посвећеност борби против организованог криминала и корупције су кључни за кредибилан пут ка интеграцији у ЕУ.

ЕУ ће наставити да јача и интензивира свој ангажман на свим нивоима у подршци политичкој, економској и друштвеној трансформацији западног Балкана. Србија је један од највећих прималаца средстава из фондова ЕУ у свету, са 200 милиона евра годишње.

Тања Мишчевић: Уз технички увек је постојао и политички аспект преговора, који је са почетком рата у Украјини постао видљивији. У вредносном смислу, Србија је на истим линијама као и ЕУ и ту нема двоумљења – осудили смо агресију и подржавамо територијални интегритет Украјине. Обезбедили смо економску помоћ у роби, али и резервне делове за обнову електроенергетског система Украјине, који је уништен током бомбардовања. Помогли смо хуманитарно, чинићемо то и убудуће. Заједно са ЕУ се боримо против нелегалних миграција, тако да је ова влада за два месеца значајно усагласила визну политику Србије са ЕУ, уводећи визе за шест држава са највећим бројем миграната.

Када је реч о дијалогу са Приштином, према преговарачком оквиру, који подразумева праћење нормализације односа и дијалог двеју страна, ЕУ мора бити статусно неутрална зато што нису све државе унутар ЕУ признале самопроглашену независност Косова. У тим оквирима, заиста јесте најважнији дијалог, поштовање раније преузетих обавеза и налажење решења на миран и компромисан начин. Баш онако како то Србија ради.

Ако већ апликација Косова за чланство у ЕУ није у старту одбијена јер је реч о територији која није чланица УН, односно није „европска држава”, како Београд може да буде сигуран у статусну неутралност Брисела и у то да ће наставити да посредује у дијалогу са Приштином у доброј вери?

Аника Бен Давид: ЕУ даноноћно ради на решавању актуелне кризе на северу Косова. Потребна нам је деескалација и стварање услова за повратак косовских Срба у заједничке институције, у којима они играју важну улогу. Да би се кренуло напред на путу нормализације, од суштинске је важности да се поштују претходни споразуми. Понављамо нашу снажну подршку напорима специјалног представника ЕУ Мирослава Лајчака. Дијалог под окриљем ЕУ једини је начин да се напредује и постигне договор о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине, што је кључни аспект преговора о приступању Србије ЕУ. Кључно је да се сви споразуми претходно постигнути у дијалогу морају брзо имплементирати. То нису само обећања, већ и обавезе обе стране. То подразумева оснивање Заједнице српских општина. ЕУ ће наставити да ради на постизању овог циља.

Тања Мишчевић: Заправо, ниједан формалан корак није ни учињен у вези са овом апликацијом, осим физичке предаје тог папира. Остаје питање како ће се даље процес одвијати, имајући у виду да је реч о преседану да се територија која нема статус државе пријављује за чланство. Несумњиво је да би сваки наредни корак по овом питању, око кога апсолутно нема консензуса свих 27 чланица ЕУ нарушио њихово јединство, а наравно да би пореметио дијалог о нормализацији односа између Београда и Приштине.

Ове 2023. године биће тачно две деценије од Солунског самита, када је земљама западног Балкана обећана такозвана европска перспектива, али смо и даље далеко од врата Европске уније. Шта Шведска у овом периоду може да учини да врати веру грађанима Србије да је чланство у ЕУ ипак могуће и достижно за наших живота?

Аника Бен Давид: Шведска је више од две деценије пружала стратешку, предвидљиву и дугорочну подршку реформама Србије неопходним на њеном путу у ЕУ. Ми смо водећи донатор у Србији у области животне средине и укупно трећи по величини билатерални донатор. Кад год имамо прилику, трудимо се да са најширом јавношћу разговарамо о предностима припадности ЕУ. Уверени смо да ЕУ нуди најбољу агенду за будућност за људе који живе у Србији: у смислу слободе, демократије, безбедности и економског напретка. С обзиром на медијски пејзаж, није увек лако наићи на наше поруке.

Објашњавамо да је ЕУ највећи донатор, инвеститор и трговински партнер западног Балкана. Са Економским и инвестиционим планом од 30 милијарди евра, подржавамо дугорочни опоравак региона. А наш Пакет енергетске подршке вредан милијарду евра бави се енергетском кризом и подстиче његову енергетску транзицију. Споразуми о ромингу потписани у Тирани су сведочанство све тешње сарадње. Сада је време да се реформе убрзају, усагласе политике и предузму нови одлучни кораци у геостратешкој оријентацији Србије и целог региона.

Тања Мишчевић: Од 2001. до данас, ЕУ је Србији помогла са више од четири милијарде евра бесповратних средстава. Само у овој години, у условима енергетске кризе, добили смо 165 милиона за подршку грађанима и привреди да лакше поднесу трошкове поскупљења енергената. ЕУ фондове искористили смо да обновимо школе, болнице, побољшамо здравствену заштиту и образовање, израдимо путеве и пруге, да побољшамо снабдевање енергентима, побољшамо рад јавне управе и да је дигитализујемо, да унапредимо животну средину, културну баштину. Основали смо нове институције које су посебно важне грађанима јер доприносе заштити њихових права, као што су заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, као и повереник за заштиту равноправности.

Са Шведском која председава Саветом ЕУ у првих шест месеци, разговараћемо о томе како можемо да постигнемо напредак у преговорима. Шведска нам је важан и дугогодишњи партнер у свим реформама које се односе на владавину права, пре свега на заштиту људских права, унапређење инклузивности читавог друштва и његов економски напредак и посебно, у области заштите животне средине и климатских промена, са више од 280 милиона евра развојне помоћи. Пројекти за које сада имамо њихову подршку допринеће уређеном третирању отпадних вода, смањењу опасности од хемијских ризика и од индустријског загађења, али и подршци организацијама цивилног друштва како би промовисале демократске процесе у земљи, политику за младе, социјалну инклузију и права свих мањинских група у нашем друштву. Све ово је, верујем, најбољи показатељ да Шведска истински подржава европски пут Србије и настојаћемо да у наредном периоду што више разговарамо са свим релевантним саговорницима из света политике и цивилног друштва те државе, како бисмо добили ширу подршку за што брже чланство Србије у ЕУ.