Neophodno poštovanje postignutih sporazuma Beograda i Prištine

Otvaranjem klastera 4 u decembru 2021. godine otvorena su poslednja četiri nova poglavlja u procesu pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije. U međuvremenu, u Srbiji je izabrana nova vlada i Tanja Miščević je od oktobra nova ministarka za evropske integracije. Anika Ben David je godinu dana ranije stigla u Beograd kao ambasador Kraljevine Švedske, koja je 1. januara preuzela šestomesečno predsedavanje EU. Ovim povodom dve zvaničnice za „Politiku” odgovaraju na ista pitanja vezana za evropsku budućnost naše zemlje, odnosno za nove okolnosti na evropskom tlu, ali i u svetu, koje su od uticaja na politiku proširenja Evropske unije.

Martin Košatka, zamenik ministra spoljnih poslova Češke, izjavio je da je zapadni Balkan bio prioritet na agendi upravo okončanog češkog predsedavanja EU, ali da o otvaranju pregovaračkog klastera sa Srbijom nije bilo prave debate jer atmosfera za to nije pogodna. Mislite li da će se „atmosfera” popraviti tokom predstojećih šest meseci?

Anika Ben David: Ovde imamo dve stvari: nedavni samit EU – zapadni Balkan u Tirani i širi kontekst evropskog kontinenta koji je u ratu – ponovo. Na samitu u Tirani, prvom van Evropske unije, poruka EU bila je jasnija nego ikada: čvrsto smo posvećeni prihvatanju zemalja zapadnog Balkana u porodicu EU. Premijer Ulf Kristerson je objasnio: postoje jaki razlozi zašto zemlje van EU, koje žele da uđu, treba da imaju velike mogućnosti da to i učine. Ali postoje podjednako jaki razlozi zašto bi oni koji dolaze trebalo da budu sposobni da ispune stroge kriterijume za članstvo. Potrebna je posvećenost zemalja zapadnog Balkana da sebe učine spremnim da se pridruže EU. Jer EU nije samo politička unija. To je zajednica vrednosti koja počiva na vladavini prava i poštovanju individualnih prava i sloboda.

Sada, u širem kontekstu: rat Rusije protiv Ukrajine će definisati naše predsedavanje. Potpuna invazija nuklearne sile na neutralni i demokratski pravoslavni slovenski bratski narod podseća nas da se sloboda i demokratija ne smeju uzimati zdravo za gotovo. Ovo je napad ne samo na Ukrajinu već rat protiv naših vrednosti, našeg sistema upravljanja i normi međunarodne saradnje. Ishod ovog rata će oblikovati budućnost Evrope.

Ovaj rat zahteva jedinstven odgovor. Podrška EU Ukrajini – politička, ekonomska, vojna, humanitarna i pravna – predstavljaće centralni fokus švedskog predsedavanja. Pozdravljamo to što su se mnogi naši bliski partneri uskladili sa stavovima spoljne i bezbednosne politike EU, kao što se to očekuje od zemlje kandidata za članstvo u EU. Nastavićemo da pozivamo Srbiju da učini isto. Ovo je prelomni trenutak za Evropu i svet. To znači da usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i ispunjavanje osnovnih kriterijuma Evropske unije oblikuju mogućnosti za napredak.

Tanja Miščević: Za Srbiju nema usporavanja, čak ni kada čekamo otvaranje klastera za koja smo spremni ili dok radimo na dostizanju standarda koja će nas u završnoj fazi pregovora voditi zatvaranju poglavlja. Podsećam vas da je Srbija do sada otvorila 22 pregovaračka poglavlja od 33 koja se pregovaraju. To znači da smo duboko zagazili u unutrašnje reforme, čije sprovođenje prati i sama EU, ocenjuje naše konkretne rezultate ne samo u usvajanju već mnogo pažljivije u primeni propisa koji su u skladu sa pravom Unije. Tu vrstu apetita za reformama nije lako zadržati u novoj geopolitičkoj realnosti usled koje se prvi put u godišnjem Izveštaju Komisije konstatuje i nazadovanje u jednoj oblasti.

U javnosti se ponekad stiče utisak da je odnos prema restriktivnim merama Rusiji jedina ocena koja je izneta u Izveštaju. Realnost je da su sve ostale oblasti zabeležile neki nivo napretka, kojim još uvek nismo zadovoljni, već rešeni da ubrzamo reformski proces, a time i pristupanje Srbije EU. Kao što je nedavno, na samitu u Tirani jasno rečeno, ubrzanje mora biti utemeljeno na našim rezultatima u usklađivanju sa propisima, standardima i vrednostima Unije.

A to koliko smo mi već sada blizu Evropskoj uniji, između ostalog, govori i podatak da samo ove godine, zaključno sa septembrom 2022, najveću robnu razmenu smo imali upravo sa EU, čak 58,7 odsto od ukupnog iznosa, a da je pokrivenost našeg uvoza izvozom gotovo 85 odsto. EU je naš najveći trgovinski partner i tamo najviše izvozimo, iz EU nam dolazi najviše investicija, dobijamo najviše razvojne pomoći. To je gledano politički, ekonomski i vrednosno, naše prirodno okruženje.

Rat u Ukrajini je uneo novu energiju u politiku proširenja EU koja je poslednjih godina bila praktično „na čekanju” do okončanja unutrašnjih reformi u EU. Čuju se preporuke da Srbija uhvati ovaj talas, da iskoristi priliku da se pomeri napred time što bi uvela sankcije Rusiji i sa svoje strane uticala da se pospeši dijalog sa Prištinom. Da li smatrate da je Beograd u ovom trenutku bliži mogućnosti da se približi Evropskoj uniji ili je, pak, veća opasnost od nazadovanja na ovom putu?

Anika Ben David: Geopolitičke realnosti donele su novi osećaj hitnosti pristupanja EU. Ali osnove i dalje važe, merila su tu. Postoji jasan put, jasna metodologija. Želimo da se proces pridruživanja ubrza, zasnovan na reformama, fer i strogim uslovima i na principu sopstvenih zasluga. Kao što svi znamo, EU integracije mogu biti zahtevan proces. Ovaj proces zahteva da se ide dalje od ispunjavanja poglavlja evropske prakse dobrih zakona (tzv. „akija” – acquis communautaire), dalje od zakonskih reformi i reformisanja institucija. Promena dotiče DNK države i društva.

Krajnji cilj je uspostavljanje čvrste uprave i demokratskih praksi koje omogućavaju adekvatno i demokratsko obavljanje državnih funkcija kao što su bezbednost, pristup pravdi, zaštita ljudskih prava, pružanje javnih usluga, ekonomski učinak i stvaranje radnih mesta. Reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih prava, kao i snažna posvećenost borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije su ključni za kredibilan put ka integraciji u EU.

EU će nastaviti da jača i intenzivira svoj angažman na svim nivoima u podršci političkoj, ekonomskoj i društvenoj transformaciji zapadnog Balkana. Srbija je jedan od najvećih primalaca sredstava iz fondova EU u svetu, sa 200 miliona evra godišnje.

Tanja Miščević: Uz tehnički uvek je postojao i politički aspekt pregovora, koji je sa početkom rata u Ukrajini postao vidljiviji. U vrednosnom smislu, Srbija je na istim linijama kao i EU i tu nema dvoumljenja – osudili smo agresiju i podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine. Obezbedili smo ekonomsku pomoć u robi, ali i rezervne delove za obnovu elektroenergetskog sistema Ukrajine, koji je uništen tokom bombardovanja. Pomogli smo humanitarno, činićemo to i ubuduće. Zajedno sa EU se borimo protiv nelegalnih migracija, tako da je ova vlada za dva meseca značajno usaglasila viznu politiku Srbije sa EU, uvodeći vize za šest država sa najvećim brojem migranata.

Kada je reč o dijalogu sa Prištinom, prema pregovaračkom okviru, koji podrazumeva praćenje normalizacije odnosa i dijalog dveju strana, EU mora biti statusno neutralna zato što nisu sve države unutar EU priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova. U tim okvirima, zaista jeste najvažniji dijalog, poštovanje ranije preuzetih obaveza i nalaženje rešenja na miran i kompromisan način. Baš onako kako to Srbija radi.

Ako već aplikacija Kosova za članstvo u EU nije u startu odbijena jer je reč o teritoriji koja nije članica UN, odnosno nije „evropska država”, kako Beograd može da bude siguran u statusnu neutralnost Brisela i u to da će nastaviti da posreduje u dijalogu sa Prištinom u dobroj veri?

Anika Ben David: EU danonoćno radi na rešavanju aktuelne krize na severu Kosova. Potrebna nam je deeskalacija i stvaranje uslova za povratak kosovskih Srba u zajedničke institucije, u kojima oni igraju važnu ulogu. Da bi se krenulo napred na putu normalizacije, od suštinske je važnosti da se poštuju prethodni sporazumi. Ponavljamo našu snažnu podršku naporima specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka. Dijalog pod okriljem EU jedini je način da se napreduje i postigne dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što je ključni aspekt pregovora o pristupanju Srbije EU. Ključno je da se svi sporazumi prethodno postignuti u dijalogu moraju brzo implementirati. To nisu samo obećanja, već i obaveze obe strane. To podrazumeva osnivanje Zajednice srpskih opština. EU će nastaviti da radi na postizanju ovog cilja.

Tanja Miščević: Zapravo, nijedan formalan korak nije ni učinjen u vezi sa ovom aplikacijom, osim fizičke predaje tog papira. Ostaje pitanje kako će se dalje proces odvijati, imajući u vidu da je reč o presedanu da se teritorija koja nema status države prijavljuje za članstvo. Nesumnjivo je da bi svaki naredni korak po ovom pitanju, oko koga apsolutno nema konsenzusa svih 27 članica EU narušio njihovo jedinstvo, a naravno da bi poremetio dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Ove 2023. godine biće tačno dve decenije od Solunskog samita, kada je zemljama zapadnog Balkana obećana takozvana evropska perspektiva, ali smo i dalje daleko od vrata Evropske unije. Šta Švedska u ovom periodu može da učini da vrati veru građanima Srbije da je članstvo u EU ipak moguće i dostižno za naših života?

Anika Ben David: Švedska je više od dve decenije pružala stratešku, predvidljivu i dugoročnu podršku reformama Srbije neophodnim na njenom putu u EU. Mi smo vodeći donator u Srbiji u oblasti životne sredine i ukupno treći po veličini bilateralni donator. Kad god imamo priliku, trudimo se da sa najširom javnošću razgovaramo o prednostima pripadnosti EU. Uvereni smo da EU nudi najbolju agendu za budućnost za ljude koji žive u Srbiji: u smislu slobode, demokratije, bezbednosti i ekonomskog napretka. S obzirom na medijski pejzaž, nije uvek lako naići na naše poruke.

Objašnjavamo da je EU najveći donator, investitor i trgovinski partner zapadnog Balkana. Sa Ekonomskim i investicionim planom od 30 milijardi evra, podržavamo dugoročni oporavak regiona. A naš Paket energetske podrške vredan milijardu evra bavi se energetskom krizom i podstiče njegovu energetsku tranziciju. Sporazumi o romingu potpisani u Tirani su svedočanstvo sve tešnje saradnje. Sada je vreme da se reforme ubrzaju, usaglase politike i preduzmu novi odlučni koraci u geostrateškoj orijentaciji Srbije i celog regiona.

Tanja Miščević: Od 2001. do danas, EU je Srbiji pomogla sa više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava. Samo u ovoj godini, u uslovima energetske krize, dobili smo 165 miliona za podršku građanima i privredi da lakše podnesu troškove poskupljenja energenata. EU fondove iskoristili smo da obnovimo škole, bolnice, poboljšamo zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, izradimo puteve i pruge, da poboljšamo snabdevanje energentima, poboljšamo rad javne uprave i da je digitalizujemo, da unapredimo životnu sredinu, kulturnu baštinu. Osnovali smo nove institucije koje su posebno važne građanima jer doprinose zaštiti njihovih prava, kao što su zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Sa Švedskom koja predsedava Savetom EU u prvih šest meseci, razgovaraćemo o tome kako možemo da postignemo napredak u pregovorima. Švedska nam je važan i dugogodišnji partner u svim reformama koje se odnose na vladavinu prava, pre svega na zaštitu ljudskih prava, unapređenje inkluzivnosti čitavog društva i njegov ekonomski napredak i posebno, u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, sa više od 280 miliona evra razvojne pomoći. Projekti za koje sada imamo njihovu podršku doprineće uređenom tretiranju otpadnih voda, smanjenju opasnosti od hemijskih rizika i od industrijskog zagađenja, ali i podršci organizacijama civilnog društva kako bi promovisale demokratske procese u zemlji, politiku za mlade, socijalnu inkluziju i prava svih manjinskih grupa u našem društvu. Sve ovo je, verujem, najbolji pokazatelj da Švedska istinski podržava evropski put Srbije i nastojaćemo da u narednom periodu što više razgovaramo sa svim relevantnim sagovornicima iz sveta politike i civilnog društva te države, kako bismo dobili širu podršku za što brže članstvo Srbije u EU.