Данас је потпуно немогућа дупла продаја станова

Више од 15 милиона правних послова урадили су јавни бележници за осам година од када су уведени у правни систем Србије. Тиме су у великој мери растеретили правосуђе и увели контролу у правни промет. Правна сигурност доведена је на знатно виши ниво, посебно у промету непокретности, то јесте најзначајнији и неспоран резултат рада јавних бележника, који је важан не само за њих већ и за грађане и привреду.

Као носиоци јавних овлашћења, јавни бележници оправдали су поверење које им је држава указала за шта је најбољи доказ да је број судских спорова из уговорних односа, који су склопљени код јавних бележника, сведен на ниво статистичке грешке, каже за „Политику” председник Јавнобележничке коморе Србије (ЈКС) Србислав Цвејић.

У промету непокретности је најочигледнији допринос јавних бележника у подизању правне сигурности. Колико је таквих уговора склопљено у претходним годинама?

Наши статистички подаци показују да је од тих 15 милиона, око 1.700.000 солемнизованих исправа, најчешће потврђених и оверених уговора о промету непокретности. Подсетићу да је сада готово потпуно немогућа дупла продаја станова, што се раније, нажалост, често дешавало. Када данас чујемо за неки такав случај, то углавном датира из периода пре увођења јавног бележништва. У изузетно ретким ситуацијама, дешавало се да код објеката у поступку легализације инвеститори изврше пренумерацију (промену броја стана) и да на тај начин доведу у заблуду и купца и нотара, али ни то више није могуће од 2018. године, од када се ови објекти не прометују.

На који начин бележници гарантују сигурност правних послова?

Да би бележници потврдили уговор о промету, они обављају низ провера у свим расположивим евиденцијама – од катастра непокретности и евиденције Министарства правде о прометованим непокретностима, затим издатих грађевинских дозвола, пријаве грађевинских радова, а ту су и регистри судских забрана, забележби, извршења... Када потврде и овере уговор о промету непокретности, јавни бележници катастру шаљу ове уговоре ради уписа промене власника, а такође промет одмах заводе у евиденцији. Затим шаљемо и пореска изјашњења надлежним пореским органима, а уговоре о промету непокретности чувамо у архиви 20 година, да би их потом предали на трајно архивирање.

Ове кораке пре увођења јавног бележништва није обављао нико. У суду су оверавани само потписи странака, односно утврђиван је њихов идентитет, али суд није улазио у садржину уговора, нити проверавао власништво или да ли за објекат у изградњи постоји грађевинска дозвола…

Како данас стоје ствари када је реч о оставинским поступцима које јавни бележници воде као поверене послове од суда?

У претходним годинама јавни бележници су урадили скоро пола милиона предмета (485.000) за расправљање заоставштине. Чињеница је да нас грађани и даље најчешће питају за те поступке и да очекују још већу ефикасност у њима. Међутим, неправедно би било да не нагласим да смо у овим пословима показали изузетну ажурност, посебно ако се гледа од тренутка када нам суд додели предмет. Најчешће се све решава у року од шест месеци, а све су учесталији и случајеви у којима можемо да завршимо током само једног рочишта. Наравно, нужан предуслов је да је позната адреса наследника и да се наследници одазивају на позиве.

Какав је квалитет рада нотара у оставинским поступцима?

Јавни бележници стално бележe напредак у овој области, а истовремено задржавамо квалитет рада, о чему најбоље сведочи податак да је на скоро пола милиона предмета изјављено тек око 1.800 жалби, да је 527 решења суд преиначио, а само 95 укинуо.

Оставински поступци код јавних бележника су од пролећа 2022. додатно убрзани, јер су Министарство правде и Врховни касациони суд издали упутство свим основним судовима да јавним бележницима истовремено, једним решењем, поверавају састављање смртовнице и расправљање заоставштине, што раније није био случај. На тај начин више се не губи време у слању смртовнице суду, да би се потом чекало ново решење из суда за расправљање заоставштине.

Недавно је саопштено и да Србију очекује регистар пуномоћја. Зашто је то битно и на који начин ће јавни бележници радити на томе?

Од средине 2022. у Србији је почео да функционише регистар пуномоћја и опозива пуномоћја, који је развило Министарство правде у оквиру европског пројекта „ЕУ за правду – подршка за поглавље 23”. Овај регистар је у фази тестирања, а њиме ће се додатно повећати правна сигурност у области промета некретнинама. Служиће да се спречи злоупотреба пуномоћја од пуномоћника – фалсификовањем или прекорачењем овлашћења. Још када се зна да грађани лако могу да откажу пуномоћје, што ће кроз регистар бити видљиво свим јавним бележницима у Србији, јасно је да пуномоћник неће моћи да поступи без изричитог и јасног одобрења. Да овај регистар заживи у потпуности, преостају још само завршна тестирања и да се ова област прецизно уреди законом.

Који су то послови због којих најчешће идемо код нотара?

На ово питање је са једне стране лако одговорити ако кажемо да су то такозване мале овере, а у то улазе овере потписа, рукописа, преписа и копије. Ту су сагласности за путовања малолетне деце, овера докумената за упис, запослење или остваривање неких права… Ови послови се не заказују и обављају се на шалтерима јавнобележничких канцеларија. Дешава се да, упркос великом броју особа које раде на овим пословима, у неким периодима године имамо гужве, нарочито када се пред лето оверавају документа за упис у средње школе и на факултете. Ми се тада трудимо да тај посао још боље организујемо, јер никоме није у интересу да се због овога дуго задржава у канцеларијама.

Документа за упис у средње школе и на факултете јавни бележници и даље оверавају бесплатно?

Годишње, у просеку, нотари бесплатно овере око 350.000 докумената, што је вредност од 126 милиона динара. За осам година, колико постоје јавни бележници, то је више од осам милиона евра. Грађани често сматрају да су ове исте овере и раније биле бесплатне за њих, али је чињеница да су их обављали службеници чији су трошкови плаћани из буџета, док сада те трошкове покривају сами јавни бележници.

Највећи број овера које се не плаћају у вези су са документима за упис у предшколске установе, основне школе, средње школе, као и за први упис на факултет, за конкурсе за пријем у установе ученичког и студентског стандарда, за конкурсе за ученичке и студентске стипендије и кредите. Бесплатно се обављају и овере докумената која се користе за остваривање права из обавезног социјалног осигурања, социјалне заштите, исправе којима се обезбеђује финансијска подршка породици са децом, као и документација потребна за остваривање права жртава породичног насиља. Поред тога, бесплатна је овера и докумената незапослених особа неопходних за заснивање радног односа.

Када сумирате резултате јавног бележништва у ових осам и по година, све изгледа веома добро, готово идеално. Има ли нечега чиме сте незадовољни, што сматрате да треба поправити?

Јавни бележници заиста не могу да кажу да су незадовољни досадашњим развојем професије, нити резултатима. Са почетне 94 канцеларије, колико их је било у септембру 2014. године, стигли смо до 226 широм Србије. Изузев подручја судова у Мајданпеку, Сјеници и Тутину, нашом мрежом покрили смо све остале територије, а очекујемо да у што скоријем периоду покријемо и та три основна суда. У нашим канцеларијама запослено је више од 1.800 људи и ми стално имамо потребу за новим стручним сарадницима. Покренули смо сарадњу са правним факултетима, како би будући правници са јавним бележништвом могли да се упознају ближе и кроз праксу. Имамо подршку нашег Министарства правде, а изузетно сарађујемо и са међународним нотарским организацијама, као и са многим европским коморама, попут француске и немачке коморе.

Увек, наравно, може боље. Ми желимо да будемо још ефикаснији, да уведемо електронске исправе, да дигитализујемо наше архиве, да омогућимо грађанима брже обављање појединих послова у нашим канцеларијама. Такође, решавамо притужбе које нам пристижу, дискутујемо о спорним питањима, и трудимо се да развијамо и уједначавамо нашу праксу. То је посао који ћемо радити увек, без обзира на то да ли смо задовољни постигнутим у претходном периоду. Јавно бележништво је најмлађа правна професија код нас, али спремна да преузме и нове задатке који могу да буду постављени пред њу.

Оно што нам и даље представља проблем јесте издвајање 30 одсто доприноса за побољшање материјалног положаја запослених у правосуђу, јер то успорава бржи развој јавног бележништва а у малим срединама доводи у питање одрживост пословања нотара.