Хоће ли Кфор чувати Србе или Приштину

Бити Србин на Косову и Метохији од одласка српских безбедносних снага је сваке године све теже. Малтретирања, шиканирања, премлаћивaња, хапшења за измишљена кривична дела са лажним сведоцима, рањавања и убиства без казне догађају се пред очима међународне заједнице и мисије Кфора… То је свакодневица Срба у јужној српској покрајини који кроз ове муке пролазе само зато што не прихватају лажну државу Косово и што желе да живе на својој земљи. У жељи да заштити српски народ на Космету, Београд је на темељу Резолуције 1244 послао захтев Кфору за повратак хиљаду војника, а негативан одговор који је дошао на Бадње вече је, ипак, био очекиван.

Из међународне војне мисије одговорили су да сматрају да нема потребе за повратак Војске Србије и оружаних снага на територију КиМ, притом се позивајући на Резолуцију 1244. Председник Србије Александар Вучић каже да су такав одговор Кфора очекивали. Истакао је, међутим, да би било добро да је на Бадње вече уручио позитиван одговор, јер, како наводи, то би имало смисла, али не и негативан уочи Божића. Онда знате да то није случајно, навео је председник. „Направили су грешку, са јасном политичком конотацијом, и написали да пажљиво мотре шта се збива на северу, а само два сата раније пуцано је на дечаке српске националности, што су сви покушали да сакрију. Пуцано је, али на југу, није ваш посао да бринете о барикадама на северу, већ о безбедности Срба на целом Косову и Метохији и свих других на КиМ. Баш тог поподнева то се догодило на југу КиМ, а они су поменули само север”, рекао је Вучић пре два дана.

То значи, како је рекао, да њихово политичко руководство пре свега брине о политичким решењима, о земљама чланицама НАТО-а које су ментори свега тога, о њиховим решењима за будућност, а не о стварној безбедности. Напоменуо је да не може да каже да НАТО аматерски или лоше обавља свој посао, али да је друга ствар што су они само политичко оруђе у рукама најмоћнијих западних сила. „Ми ћемо да видимо какав ће наш даљи одговор да буде, ту сада има неколико опција, чекаћемо и указивати како и на којим местима све нису заштитили српски живаљ, од дечака Стефана Томића у Клокоту, јер ако се ту не осећате безбедно како ћете у целом Косовском Поморављу”, навео је Вучић. Рекао је да не мисли да је напад на српске дечаке организован, али да нема сумње да је плод мржње према Србима и свему српском која је створена на Космету, као и да је такву атмосферу направио Албин Курти са некима споља.

А на исти Бадњи дан, када су у Готовуши рањени српски дечаци, Канцеларија ЕУ на Косову је твитовала: „Косово се сврстало на праву страну историје. Кризе, изазови и могућности. Прочитајте изјаву амбасадора ЕУ на Косову.” То је у петак објављено у твиту Канцеларије ЕУ на Косову, уз линк на текст постављен на сајту Европске спољне службе (ЕЕАС). И твит и текст су потом обрисани, али „Гугл” их је „запамтио”, због чега је остао траг на интернету.

Амбасадор Србије у САД Марко Ђурић нагласио је да су Срби на КиМ празнике провели у страху и у сузама, као и да су у читавој Србији многим људима фотографије и снимци рањених дечака натерале сузе на очи. Он је за ТВ Пинк рекао да је друга реакција свих нас бес и жеља да променимо ситуацију. Указао је и да то што је убица у покушају припадник такозваног КБС-а, није случајно. „Подсетимо се да је у питању једна високо милитаризована формација која је по својој природи илегална, чије су постојање, односно трансформацију у датом тренутку бар номинално осудили НАТО и земље Квинте и многи други али која је ипак наставила и са наоружавањем, тренирањем, обуком и очигледно идеолошком индоктринацијом”, наводи Ђурић.

А председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић оценио је да то што Кфор не ради свој посао на КиМ брука међународне заједнице, као и да он истовремено обучава КБС, чији је припадник Азем Куртај ранио српске дечака и младића у Штрпцу. Одаловић је за ТВ Прва рекао је да је апсурд да Кфор, одбијајући долазак српских снага по Резолуцији 1244, наводи да је он одговоран за безбедност, јер је то опште познато.

Да је било очекивано да Кфор неће дати зелено светло за повратак српске војске, указује и бивши заменик премијера у Влади Србије и бивши шеф Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић додајући да они тако функционишу. За „Политику” каже да се, када се погледа њихов одговор, види да је такав, „да нити смрди, нити мирише”, они су одбили, али нису одбили. „Гледајући последње догађаје мислим да ће Кфор бити на великом тесту, а посебно после онога што је Европска комисија објавила, па касније обрисала. Сада улазимо у фазу у којој они покушавају да минимизирају кроз причу и спиновање оно што се заправо догодило. Врло брзо ће се видети колико је труо цео тај систем који су они успоставили на КиМ. Тужилац је добро поставио предмет, али, по мом мишљењу, недостаје кључна ствар, а то је да је злочин извршен из мржње, да је заснован на расној, националној и етничкој мржњи и да је тиме мотивисано пуцање на српску децу”, наводи Човић. Истиче да је то намерно урађено да би „они на Западу и даље могли да гледају кроз ружичасте наочаре живот Срба на простору КиМ”.

Подсећа на убиство и рањавање српске деце у Гораждевцу и пита шта се догодило са зликовцима који су извршили тај гнусни злочин. Ништа, каже Човић додајући да и у овом случају покушавају да то маргинализују, као да је био у праву тај што је пуцао. Као што су за Гораждевац причали да иза тога стоје српске безбедносне службе, подсећа Човић. Оцењује да је очекивано да се понављају овакви или слични напади на Космету, јер од 1999. се непрекидно бележе инциденти. „Када би Кфор хтео он би и заштитио Србе, али од тренутка доласка на простор КиМ он непрекидно крши Резолуцију 1244. Непрекидно. Све што ради је договорно… Они су очекивали да ће Срби после 23 године прихватити независно Косово и рачунали су да ће српски народ отићи. Очигледно не схватају да ми нећемо бити исти народ ако се одрекнемо КиМ, јер ћемо изгубити своје корене”, истиче Небојша Човић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да од Кфора не можемо ништа очекивати, као ни то да ће Србима бити боље. За наш лист истиче да Србија треба да се бори да се на Космету врати стање од пре Бриселског споразума, јер је то једина гаранција нормалног живота. „Кфор је окупациона војска на КиМ која спроводи одлуке које су у складу са геополитичким стањем. Од њих не можемо ништа очекивати, јер смо видели како су се војници Кфора понашали у погрому 2004. године. Разумљиво је зашто су се противили да се српска војска на основу Резолуције 1244 врати, тако нешто није им потребно”, каже Драгомир Анђелковић.

Да ли питање повратка војске треба поставити на СБ УН

Београд није очекивао другачији одговор Кфора и сада се поставља питање који су следећи кораци које би Србија требало да предузме. Драгомир Анђелковић се залаже за то да се то питање безбедности на КиМ постави у Савету безбедности УН. Каже да је то најбоље решење у овом тренутку. Oвакав потез Београда, иначе захтева десница, односно Нова демократска странка Србије, Двери и Заветници. Коментаришући наредне кораке председник Александар Вучић казао је да у Србији постоје наводне велике патриоте који ће рећи да идемо на седницу СБ.

„Ево идемо сутра на седницу СБ, подржаће нас Руси, и шта ћемо онда. Они изгласају на СБ да не дозвољавају да се врати српска војска и полиција. Осим што смо добили да причамо три дана, шта ћемо четвртог дана, да оставимо то и као могућност Куртију да коментарише како се и СБ коначно изјаснио поводом тог питања и да оставимо то као могућност некоме да коментарише као нови извор права за себе, а против Срба и српске државе. При томе то ипак не треба искључити јер у једном тренутку могу да буду другачије ствари на СБ. О томе треба да разговарао и размишљамо”, рекао је Вучић.

Дрецун: Понашају се као да српски народ угрожава мир

Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун каже да је одговор Кфора о повратку српских безбедносних снага на КиМ политичка одлука, додајући да Кфор више од 300 етнички мотивисаних напада на Србе не види као угрожавање мира и стабилности. Наводи да Кфор сматра да тим нападима треба да се бави косовска полиција и Еулекс пре њих, а да они треба да реагују само када су неки већи инциденти у питању. На питање да ли је Кфор способан да сачува мир, Дрецун каже да не треба сумњати да имају капацитет за то, али је питање ко угрожава мир и чије је сигурно окружење угрожено. „Кфор се понаша на начин као да Срби угрожавају мир и сигурност”, рекао је Дрецун за Танјуг.