Како ће изгледати меморијални центар посвећен злочину у јужној Бачкој 1942.

Нови Сад – Наградни конкурс за дизајн комплекса меморијалног центра жртава погрома (Рације) у јужној Бачкој, окончан је без прве награде. Додељене су друга награда и три равноправне треће, па је међу њима и расподељен наградни фонд, око 3,5 милиона динара, што је 30.000 евра. Један од чланова жирија, историчар Петар Ђурђев, казао је за „Политику” да недодељивање прве награде неће успоравати план да се у Новом Саду подигне овај меморијални центар.

Комплекс је планиран између Лиманског парка и Штранда, на плацу између Моста слободе и Креативног дистрикта (Кинеске четврти).

„Ускоро ћемо забости и први ашов”, казао је Петар Ђурђев, директор Историјског архива града Новог Сада.

Судећи по образложењу жирија након завршетка конкурса, који је трајао безмало четири месеца, укључујући готово цео август, изненађење је био значајно мањи број пристиглих идејних решења, у односу на значај теме и очекивања. Од десет радова који су стигли у дигиталном и аналогном облику, разматрано је њих девет.

И поред релативно малог броја радова, како је навео жири, са деканом Архитектонског факултета у Београду др Владаном Ђокићем на челу, сматра се да су остварени основни циљеви конкурса.

„Одлуком да се не додели прва награда, жири није ни на какав начин хтео да обесмисли спроведени конкурс и доведе у питање његову успешност већ да укаже да ниједан од кандидованих радова својом целовитошћу, функционалношћу, симболиком, архитектуром, односно према теми и свеукупним утиском није вреднован у довољној мери која би нужно подразумевала све планиране процесе ка даљој реализацији као у случају свеобухватног и општеприхватљивог првонаграђеног решења”, навео је жири у образложењу.

Ипак сматрају да се другонаграђено идејно решење издваја у погледу свих критеријума (просторног, програмског, економског, естетског...) као најпромишљеније и квалитативно успешније од других радова. Недвосмисленог су става да то решење треба да уђе у даљи процес, ка подизању комплекса, али уз дораде и смернице које су му дате.

Најбоље пласирана идеја дошла је од ауторског тима београдског „Спринг студија”, награђеног са око 1,4 милиона динара. Архитекта Маја Драгишић из тог тима казала је за „Политику” да је суштина њиховог идејног решења у две ствари.

Прва је повезивање зеленог тока или наставак „зелене линије” од Лиманског парка према шеталишту, односно спуштање објекта меморијалног центра испод терена, а друга важна ствар су путање у меморијалном парку.

„Путање су нам јако усмерене – једна пролази кроз објекат, а друга поред њега. Имали смо на уму сценарио кретања кроз простор и притом једно осећање које није пријатно, да бисмо архитектонски симулирали трагични догађај”, објашњава Маја Драгишић.

Колико год да је тема Рације и страдања људи тешка, она каже да је за њих као архитекте, тема била и интересантна и инспиративна, јер меморијални центри нису чести и такви конкурси се ретко расписују.

„Пошто је то тешка тема, ни наш рад као архитеката није био лак, тражио је пуно преиспитивања и неких одлука”, наводи Драгишићева.

Иста идеја подразумева и вертикални елемент, спомен-обележје, али жири сматра да такав елемент архитектонски не припада окружењу, а ни страдалим народима Србима и Јеврејима. Тражи да се преобликује. Интервенција се сугерише и у вези са тиме што ту нису предвиђена национална, верска или друга обележја. Према речима жирија, треба истаћи симболе страдалничких народа, јер су они и убијани по националној и верској основи. Жири напомиње да се не жели изгубити концепцијски став аутора који у фокус ставља човека и људскост.

У вези са тиме, Маја Драгишић каже да сваки архитектонски концепт доживљава неку своју трансформацију у прилог квалитета и на уштрб рада, али да постоје и ствари које се не мењају. Међутим, ауторски тим, према њеним речима, још није имао контакт са наручиоцем.

„За нас као ауторе је важно да имамо неку врсту учешћа и контроле. Важно је да аутори даље испрате шта се дешава с тим објектом”, наводи она.

На истом конкурсу су додељене и три треће награде, свака у вредности по 700.000 динара.

У деветочланом жирију су поред архитеката били и историчари, као и представници црквене Бачке епархије и јеврејске општине, а председница Друштва архитеката Новог Сада Ана Ферик Иванович сматра да су морали бити укључени и потомци или рођаци жртава.

„Увек инсистирам на укључивању грађана. Питање је и ко је писао услове, људи од струке или неко ко мисли да то тако треба. Људи неће да учествују на конкурсима кад не виде озбиљност”, прокоментарисала је резултате конкурса за „Политику”.

Будући меморијални комплекс, који град жели да подигне на епархијску иницијативу, најављен је као још један легат Новог Сада – Европске престонице културе у минулој 2022. Лане је обележено и 80 година од погрома (Рације) у јужној Бачкој, злочина током ког је мађарска окупациона војска у јануару 1942. убила, како се бележи, око четири хиљаде људи – Срба, Јевреја, Рома и других народа.

Тада је страдало и под лед бачено око 1.300 Новосађана, цивилног становништва.