Kako će izgledati memorijalni centar posvećen zločinu u južnoj Bačkoj 1942.

Novi Sad – Nagradni konkurs za dizajn kompleksa memorijalnog centra žrtava pogroma (Racije) u južnoj Bačkoj, okončan je bez prve nagrade. Dodeljene su druga nagrada i tri ravnopravne treće, pa je među njima i raspodeljen nagradni fond, oko 3,5 miliona dinara, što je 30.000 evra. Jedan od članova žirija, istoričar Petar Đurđev, kazao je za „Politiku” da nedodeljivanje prve nagrade neće usporavati plan da se u Novom Sadu podigne ovaj memorijalni centar.

Kompleks je planiran između Limanskog parka i Štranda, na placu između Mosta slobode i Kreativnog distrikta (Kineske četvrti).

„Uskoro ćemo zabosti i prvi ašov”, kazao je Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada.

Sudeći po obrazloženju žirija nakon završetka konkursa, koji je trajao bezmalo četiri meseca, uključujući gotovo ceo avgust, iznenađenje je bio značajno manji broj pristiglih idejnih rešenja, u odnosu na značaj teme i očekivanja. Od deset radova koji su stigli u digitalnom i analognom obliku, razmatrano je njih devet.

I pored relativno malog broja radova, kako je naveo žiri, sa dekanom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu dr Vladanom Đokićem na čelu, smatra se da su ostvareni osnovni ciljevi konkursa.

„Odlukom da se ne dodeli prva nagrada, žiri nije ni na kakav način hteo da obesmisli sprovedeni konkurs i dovede u pitanje njegovu uspešnost već da ukaže da nijedan od kandidovanih radova svojom celovitošću, funkcionalnošću, simbolikom, arhitekturom, odnosno prema temi i sveukupnim utiskom nije vrednovan u dovoljnoj meri koja bi nužno podrazumevala sve planirane procese ka daljoj realizaciji kao u slučaju sveobuhvatnog i opšteprihvatljivog prvonagrađenog rešenja”, naveo je žiri u obrazloženju.

Ipak smatraju da se drugonagrađeno idejno rešenje izdvaja u pogledu svih kriterijuma (prostornog, programskog, ekonomskog, estetskog...) kao najpromišljenije i kvalitativno uspešnije od drugih radova. Nedvosmislenog su stava da to rešenje treba da uđe u dalji proces, ka podizanju kompleksa, ali uz dorade i smernice koje su mu date.

Najbolje plasirana ideja došla je od autorskog tima beogradskog „Spring studija”, nagrađenog sa oko 1,4 miliona dinara. Arhitekta Maja Dragišić iz tog tima kazala je za „Politiku” da je suština njihovog idejnog rešenja u dve stvari.

Prva je povezivanje zelenog toka ili nastavak „zelene linije” od Limanskog parka prema šetalištu, odnosno spuštanje objekta memorijalnog centra ispod terena, a druga važna stvar su putanje u memorijalnom parku.

„Putanje su nam jako usmerene – jedna prolazi kroz objekat, a druga pored njega. Imali smo na umu scenario kretanja kroz prostor i pritom jedno osećanje koje nije prijatno, da bismo arhitektonski simulirali tragični događaj”, objašnjava Maja Dragišić.

Koliko god da je tema Racije i stradanja ljudi teška, ona kaže da je za njih kao arhitekte, tema bila i interesantna i inspirativna, jer memorijalni centri nisu česti i takvi konkursi se retko raspisuju.

„Pošto je to teška tema, ni naš rad kao arhitekata nije bio lak, tražio je puno preispitivanja i nekih odluka”, navodi Dragišićeva.

Ista ideja podrazumeva i vertikalni element, spomen-obeležje, ali žiri smatra da takav element arhitektonski ne pripada okruženju, a ni stradalim narodima Srbima i Jevrejima. Traži da se preoblikuje. Intervencija se sugeriše i u vezi sa time što tu nisu predviđena nacionalna, verska ili druga obeležja. Prema rečima žirija, treba istaći simbole stradalničkih naroda, jer su oni i ubijani po nacionalnoj i verskoj osnovi. Žiri napominje da se ne želi izgubiti koncepcijski stav autora koji u fokus stavlja čoveka i ljudskost.

U vezi sa time, Maja Dragišić kaže da svaki arhitektonski koncept doživljava neku svoju transformaciju u prilog kvaliteta i na uštrb rada, ali da postoje i stvari koje se ne menjaju. Međutim, autorski tim, prema njenim rečima, još nije imao kontakt sa naručiocem.

„Za nas kao autore je važno da imamo neku vrstu učešća i kontrole. Važno je da autori dalje isprate šta se dešava s tim objektom”, navodi ona.

Na istom konkursu su dodeljene i tri treće nagrade, svaka u vrednosti po 700.000 dinara.

U devetočlanom žiriju su pored arhitekata bili i istoričari, kao i predstavnici crkvene Bačke eparhije i jevrejske opštine, a predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanovič smatra da su morali biti uključeni i potomci ili rođaci žrtava.

„Uvek insistiram na uključivanju građana. Pitanje je i ko je pisao uslove, ljudi od struke ili neko ko misli da to tako treba. Ljudi neće da učestvuju na konkursima kad ne vide ozbiljnost”, prokomentarisala je rezultate konkursa za „Politiku”.

Budući memorijalni kompleks, koji grad želi da podigne na eparhijsku inicijativu, najavljen je kao još jedan legat Novog Sada – Evropske prestonice kulture u minuloj 2022. Lane je obeleženo i 80 godina od pogroma (Racije) u južnoj Bačkoj, zločina tokom kog je mađarska okupaciona vojska u januaru 1942. ubila, kako se beleži, oko četiri hiljade ljudi – Srba, Jevreja, Roma i drugih naroda.

Tada je stradalo i pod led bačeno oko 1.300 Novosađana, civilnog stanovništva.