Музички свет без граница

Без великих речи и агресивног маркетинга, а ипак запажен по квалитету, одржан је од 15. до 28. децембра прошле године у нашој престоници десети фестивал класичне музике БУНТ (Београдска Уметничка Нова Територија). Памтићемо ову едицију по концертима сопрана Ванже Жанг, са пијанистом Дејаном Синадиновићем, гостовању „Загребачког квартета”, док је Сандра Белић, челисткиња, обележила 40 година рада. Наступили су и Анђела Јосифоски, виолисткиња са Катарином Хаџи Антић, пијанисткињом, потом Вук и Уки Оваскаинен, челиста и пијаниста, Јулија Хартиг, виолинисткиња, Неда Николић трио. Уз пијанисту Александра Сердара, слушали смо и Љубишу Јовановића, врсног флаутисту и педагога, који се као иницијатор и душа фестивала присећа његових почетака за „Политику”.

– БУНТ је настао у осетљивом тренутку за нашу музичку културу. Током лета 2013. ликвидиран је „Југоконцерт”, једина институција која се бавила организацијом музике и музичко-сценских догађаја у Србији, увелико су се одвијали пројекти који су наводно изискивали културне менаџере, а њих нигде није било. БЕМУС је био пред укидањем и одједном су музичари остали без могућности да одржавају концертну делатност. Могло се свирати уз пуно борбе, али волонтерски. Културни менаџмент је почео да се састоји у политичком утицају појединих организатора и могућности да се домогну материјалних средстава, преко пријатеља и партијских сарадника. Једне септембарске вечери написао сам статус, са идејом да направимо фестивал на коме ће наступити сви они којима се врата затварају. Ујутру ме је сачекало око 300 порука и све су имале само две речи – да, идемо! Први БУНТ је одржан октобра те године, уз огромну подршку музичара и публике. Без и једног јединог динара спољног финансирања. Али платили смо ауторска права СОКОЈ-у. Реакције су биле дирљиве, чак смо добили и награду града Београда за најзначајнији културни догађај 2013 – истиче Јовановић и додаје да су се пуни радости и оптимизма јавили на градске и републичке конкурсе: „И нисмо добили ни динара, ни прве године, ни друге… Онда смо престали да конкуришемо, било је бесмислено. Неки чланови комисија за доделу средстава су јавно поручивали: – Нисте звали мене да свирам, нема новца.”

 Упитан да издвоји кључне програме и гостовања уметника, Љубиша Јовановић одговара:

– Највећу радост чини осећај промовисања онога што ми сматрамо вредним и трајним у српској култури. Имали смо и до тридесетак изведених композиција српских аутора на само једном фестивалском издању. Многа нова дела су настала на иницијативу БУНТ фестивала. Врхунски уметници попут Катарине Јовановић, Дејана Синадиновића, Александра Сердара, Сандре Белић, Наде Колунџије, ЛП дуа, Рите Кинке, Метаморфозиса, квартета ТАЈЈ, Новосадског дувачког квинтета, основа су и стубови нашег извођаштва на фестивалу. Са друге стране ту су они велики, „наши” амбасадори из иностранства: Гордан Николић, Тамара Стефановић, Весна Станковић, Целине Фламен, Зоран Марковић, сестре Бизјак, Един Карамазов, Јулија Хартиг, Маја Шпенглер... Људи попут Aimara, Copeya, Triendla, Wagnera, квартета из Канаде, Аустрије, Хрватске, камерних ансамбала из Македоније, Словеније, употпуњавају интернационални букет солиста. Не постоји истакнути млади уметник из Србије који није добио своје место на БУНТ-у: Егерић, Оваскаинен, Адамовић, Радоичић, Јосифоска, Зулус, Ката Стојановић, Уна Станић, Лола класик, Николић, Башић.

Наш саговорник издваја интерактивне концерте „Заједно”. Њих посвећује младима са аутизмом, који активно сарађују, свирају и певају са Радетом и Огијем Радивојевићем, Бајагом, Биљом Крстић, Драганом Илићем Илкетом, Радославом Грајићем, Чутуром, Инспектором Блажом, Бојаном Стојменов... Гостују мали флаутисти из Јагодине, или 12 фаготиста из МШ „Станковић”. А цео један дан је посвећен прерано преминулом глумцу и хуманисти Дамјану Диклићу, пријатељу фестивала. Из свих ових аспеката произилази једна кључна мисао и емоција – љубав! О томе да ли је десети БУНТ указао на неке нове правце развоја истиче:

– Сваке године се трудимо да пронађемо нове путеве. То је условљено како све мањом материјалном подршком СОКОЈ-а, али и уопште, тако и борбом за нове просторе. Намеравамо да успоставимо Међународно такмичење са озбиљним партнерима из иностранства. Започиње пројекат МЕРИТА, део смо једног од најзначајнијих вишегодишњих пројеката ЕУ, заједно са Коларцем и нашим важним европским партнером „Европа ностра”. У питању су гудачки квартети до 35 година, који су селектовани на највишем нивоу. Ми ћемо угостити шест ансамбала из иностранства. Најзад, отворили смо и „Чајна стејџ”, који ће у будућности бити један нов изазов и даље обогаћење међународне сарадње. Окрећемо се још више региону, ове године је гостовао Загребачки гудачки квартет, наредне нам долази дувачки квинтет из Словеније – „Slowind”.

 С обзиром на то да је и сам музичар, флаутиста и педагог Јовановић доживљава БУНТ тако да баш ништа не би мењао, јер допушта да га воде идеје које се рађају после сваког успелог концерта.

– Откривамо нова подручја, односимо се према уметницима отворено и поштено и они то цене. Не можемо да понудимо одговарајуће хонораре, али нудимо уметнички чин који ће се поштовати, и младима афирмацију. Не руководимо се интересима већ искреном жељом да музика буде значајна. И на крају стремимо циљевима европских вредности и идеала ЕУ, Еуропа ностре, српске уметничке и духовне сцене, али схватамо да је музика већ започела нову епоху у удаљеним земљама попут Кине! Желимо да суштински припадамо најпре Европи, али и целом свету! Сви они који нас желе баш овакве, добродошли су у наш свет без граница, свет Београдске Уметничке Нове Територије, свет БУНТ-а.