Књиге којима ћемо се враћати

Бројне су листе најчитанијих или најбоље продаваних књига у 2022. (немамо доказе да између ове две одреднице можемо ставити знак једнакости), које су објавили издавачи почетком ове године, а ту и тамо имамо и листе најбољих књига које су изабрали књижевни критичари. Кад је реч о продатим књигама, ту говоре цифре, али кад је реч о избору најбољих књига, можемо да претпоставимо да ничији избор није лишен субјективних ставова, чега неће бити лишен вероватно ни овај преглед, али сваки пасионирани читалац сигурно је формирао и сопствену листу, што опет не значи да на нека изузетна издања у 2022. не треба поново указати.

Из издавачке куће „Архипелаг” саопштавају да се, кад је реч о њиховим издањима, међу најчитанијим делима у протеклој години налазе три књиге Данила Киша („Из преписке”, „Рани јади” и „Енциклопедија мртвих”), историографска студија руског историчара Олега Хлевњука „Стаљин. Живот једног вође”, две књиге Људмиле Улицке („Заиста куга” и „О телу душе”), две књиге прича Михајла Пантића („Приче о писцима” и „Ниједна од седам”), две књиге Срђана В. Тешина, („Мокринске хронике” и „Лука каже”), роман Јелене Ленголд „Лаконоги дан”, историјски роман Николе Моравчевића „Велики жупан”, роман Владимира Јаћимовића „Повратак на Зејрек” и друге...

Из овог списка, међутим, свакако треба издвојити „Повратак на Зејрек” као једно од најлепших изненађења на домаћој књижевној сцени. С првим романом и уопште првим објављеним делом, Владимир Јаћимовић је својим богатим књижевним стилом најавио да би на њега могло озбиљно да се рачуна.

„Академска књига” саопштава да су се у току прошле године од њихових издања најбоље продавала дела руског нобеловца Александра Солжењицина. Монументални „Архипелаг Гулаг I-III”, једно од најзначајнијих дела 20. века, након вишедеценијске паузе поново је постао доступан нашој публици. Стога из ове издавачке куће најављују да ће ове године објавити избор прича Александра Солжењицина, које се први пут објављују на нашем језику. Такође додају да су велику пажњу изазвале и књиге „Зоран Ђинђић: Просвет(л)итељ” Мијата Лакићевића, „Нова општа историја Мексика” (24 аутора), као и књига „Последице капитализма” Ноама Чомског и Марва Вотерсона.

Треба додати да је „Академска књига” објавила и нови роман француске ауторке Камиј Лоранс „Женско”, за који јој је идеју дао покрет „МеТоо”. Ауторка, позната нашим читаоцима по роману „Могла бих то бити ја”, каже да је „Женско“ прича о три жене: њој,  њеној мајци, домаћици, која без одобрења мужа није могла да се запосли или отвори рачун у банци, и о њеној кћерки која јој је донела слободу.

Кад је реч о издањима издавачке куће „Клио”, апсолутни шампион кад је реч о продаји је „Интелектуална историја Европе”, Марвина Перија. Следе „Зашто народи пропадају” Дарона Асемоглуа и Џејмса Робинсона и бестселер „Суноврат” Мануела Кастелса. Пријатно изненађење су направили „Дорси” Грејла Маркуса и роман „Свиња” словачког аутора Арпада Солтеса, који је изазвао велику пажњу и одличну продају, кажу нам из „Клија”.

„Лагуна” наводи дугачак списак књига које су обележиле 2022, а из тог списка свакако треба издвојити два нова романа Горана Петровића („Папир” и „Иконостас”), затим роман прерано преминулог Дејана Тиага Станковића „Одакле сам била више нисам”, те бисер „Лагунине” продукције протекле године „Стилске вежбе” Рејмона Кеноа у преводу Данила Киша и са његовим илустрацијама, а не треба прескочити ни „Небеска дворишта” владике Грирогија.

Из богате продукције издавачке куће „Booka” која за своје читаоце бира „најбоље од савремене прозе” тешко је рећи шта је најбоље, јер је готово све подједнако добро: од „Копенхашке трилогије” једне од најзначајнијих данских књижевница Тове Дитлевсен, „Европског пролећа” Каспара Колинга Нилсена или књиге „Сећању на сећање” руске ауторке Марије Степанове, о којима смо већ писали, до на пример „Тирзе” Арнона Грунберга, романа који нуди фасцинантан спој породичне драме, трилера и анализе средње класе. Не треба прескочити ни „Пожар” Данијеле Крин, која у овој књизи даје деликатно изнијансирану и вишеслојну анализу данашњег времена кроз поновно зближавање брачног пара.

„Booka” предњачи у објављивању регионалних писаца, а на самом крају прошле године објавила је и нову књигу Ђурђице Чилић „Нови крај”, која је, како потврђује овај издавач, била једна од најбоље продаваних њихових издања за празнике. Реч је о збирци аутофикцијских цртица  у којима се преплићу ауторкина прошлост у Витезу, босанском градићу, и садашњост у Загребу. Све у цртицама Ђурђице Чилић, па и једно сасвим обично босанско јутро, добија одсјај „Златног дана”, песме Бисере Велетанлић, која је подсећа на мајку.

Књижевну гозбу у 2022. приредила је читаоцима и „Геопоетика”. Довољно је поменути „Елизабет Финч” генијалног Џулијана Бaрнса, по некима, његову најбољу књигу која није само роман већ омаж филозофији и позив да мислимо својом главом. Књижевна гозба су и „Речи” Жака Превера у новом преводу професора Радивоја Константиновића у издању „Контраста”. Не смемо заборавити ни „Штрик” који је 2022. обрадовао читаоце романом Симон де Бовоар „Придошлица”, као и књигама нобеловке Ани Ерно „Запоседнутост” и „Једна жена”. Ове године треба да буду објављене још две књиге актуелне нобеловке Ерно, кажу из издавачке куће „Штрик”.

Много је још књига које овде нису стале, а биле су нам значајне прошле године и значиће нам и даље, јер добрим књигама се увек враћамо. Зато су оне, у мору робе кратког рока, најбоља инвестиција.