Заоставштину Тесле и Пупина сместити у „Генекс” кулу

Житељи стамбеног дела Западне капије Београда, познатије као „Генекс” кула, уочи Божића закотрљали су грудву идеја о судбини суседног, пословног здања, тако да се предлози о њеној будућој намени само множе. На послужавник своје мишљење о томе како треба преуредити део куле „Генералекспорта” у стечају која се већ годинама продаје, али безуспешно, јуче су изнели инжењери електротехнике и некадашњи радници ЕДБ-а у пензији Добривоје Ивковић, Петар Јуришевић и Ксенија Барац. У писму упућеном „Политици” они наводе да подржавају појединце и удружења окупљене око стамбене заједнице „Генекс” кула који су премијерки Србије предложили да обустави продају њеног пословног дела, да држава искористи право прече куповине, откупи га, претвори у оазу духа културе и архитектуре и назове је Тесла кула, и да у њој буду садржаји као што су видиковац, ресторан, Теслин музеј...

– Молимо надлежне институције у граду и републици да преиспитају своју одлуку о месту Теслиног музеја на Дорћолу и у новом светлу детаљно размотре предлог о преименовању назива стамбено-пословни објекат „Генекс” кула у стамбено-пословни центар „Тесла” у којем би се нашао и Теслин музеј. У оквиру овога пројекта могу и треба да се обезбеде услови за формирање музеја Михајла Пупина, који још нема музеј у Београду, а нажалост ни ваљан споменик. Ова двојица великана су својим фундаменталним проналасцима задужили свет и унели име српског народа у светску заједницу народа заслужних за развој савремене цивилизације – истичу инжењери и додају да би се у кулу могла лако сместити огромна грађа и експонати које су нам Тесла и Пупин оставили у наслеђе.

– Тај простор пружа и могућност за оснивање лабораторија које би се бавиле истраживањима и проучавањима Теслиних и Пупинових дела. Млади научници могли би да наставе радове базиране на досадашњим Теслиним и Пупиновим открићима и тако на прави начин представе Србију свету. „Тесла кула”, уз по могућности постављања на врху куле реплике његовог торња са Лонг Ајленда, била би у делу града доступном свим заинтересованим грађанима, туристима – домаћим и страним, и постала би српски, а и светски бренд – истичу поштоваоци Теслиног и Пупиновог лика и дела.

Странка „Заједно” прошле недеље предложила је да пословни део „Генекса” држава откупи и зграду у Блоку 33 пренамени у студентски дом. Аргументи којима њени представници бране такву идеју је да је „више од 10.000 студената у Београду ове године остало без својих станова због баснословног скока кирија у Београду”. „Заједно” се залаже за то да држава зграду препусти Универзитету у Београду на коришћење, као и да се ангажују студенти архитектуре, грађевине и унутрашњег дизајна који би иновативним идејама адаптирали објекат.

Засад још нема, макар не јавно, реакције премијерке Ане Брнабић и министарстава финансија и образовања којима су предлоге упутили и стамбена заједница „Генекс” и политичка организација „Заједно”. Продаја пословне куле Западне капије Београда, трећа за годину дана, заказана је за 6. фебруар по почетној цени од 834,6 милиона динара. Њен пословни део, између осталог, састоји се од 28 пословних простора површине од око 15.000 квадратних метара и гаражног дела зграде од око 9.000 квадрата.

Западну капију Београда пројектовао је архитекта Михајло Митровић и она је за многе дуже од 40 година један од симбола престонице. Деценијама је држала рекорд као највиша зграда Београда (117 метара), а 2021. уписана је у регистар културних добара – Влада Србије прогласила ју је спомеником културе. То значи да нови власник неће моћи да мења спољашњи изглед објекта. Рекламне завесе које годинама прекривају пословну, нижу кулу, моћи ће ту да стоје све док се тај део објекта не приведе намени. Јер, како су то потврдили у градском Заводу за заштиту споменика културе, архитекта Митровић дао је сагласност да на његовом ауторском делу, на нижој згради, могу да буду постављене рекламе све док се не реши судбина тог пословног здања.

Музеј на дорћолској периферији

Најбоље решење било би да се Теслин музеј из Крунске улице пресели у зграду бивше Железничке станице у Савском амфитеатру, односно „Београду на води”, сматрају инжењери Добривоје Ивковић, Петар Јуришевић и Ксенија Барац. Јер, зграда је на изванредној локацији, удаљена петнаестак минута од Теразија као строгог центра града, уједно уткана у нови амбијент Савског трга који се наслања на велики пројекат „Београд на води”.

– Из неразумљивих и несхватљивих разлога одустало се од овог, по мишљењу највећег дела стручне јавности, правог решења. Надлежни доносе одлуку да се Теслин музеј из центра града премести на објекат у својини државе у Улици Дунавски кеј на Дорћолу – зграда старе електричне централе која би се реконструисала и прилагодила захтевним потребама. Изостали су аргументи, или пак јавности нису предложени, надлежних стручних институција Србије и истакнутих личности познавалаца лика и дела Николе Тесле. Где су у прилог ове одлуке ставови, на првом месту: чланова САНУ, еминентних професора ЕТФ-а, Института „Никола Тесла”, Савеза инжењера и техничара, као и осталих институција чији се рад заснива на Теслиним делима? Ова одлука није ништа друго до протеривање Тесле из центра и селидба Музеја на скрајнут простор дорћолске периферије – изричити су они.